Izvor: Politika, 03.Jun.2013, 13:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Opozicija gubi dah
Ako je verovati zvaničnim podacima, 55 procenata Moskovljana nije znalo da će 6. maja u centru prestonicebiti održane demonstracije opozicije.
„Marš miliona” pretvorio se u skup nekoliko stotina ljudi. Jedni (21 odsto) su svojim prisustvom hteli da izraze nezadovoljstvo radom vlasti, drugi su se žalili na loš život (10 odsto). Bilo je i onih koji i dalje sumnjaju u rezultate prolećnih predsedničkih izbora (četiri odsto).
Vlast se bolje pripremila. Još početkom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << godine donet je zakon kojim je za dobijanje dozvole za organizovanje demonstracija neophodno ispuniti mnoštvo formalnih uslova, i onih koji se odnose na dolazak i odlazak demonstranata. Da ne pominjemo prisustvo bezbednosnih službi.
Umesto da objedini snage i pred građane izađe sa jasnim programom – koji ne pretpostavlja samo smenu Vladimira Putina već i jasnu perspektivu za dalje – opozicija se podelila. Prilika da se odgovori i na oštre propise je propuštena.
Prema analizi „Sveruskog centra za izučavanje javnog mnjenja” (VCIOM), svega polovina ispitanika smatra da na mitinge idu oni koji žele da izraze svoje mišljenje o vlasti. Da li pod uticajem propagande ili ne, 29 odsto veruju da „mitingaši” dobijaju pare. Od koga, i koliko, ne zna se. Neki (23 odsto), smatraju da se ljudi okupljaju samo da bi se malo zabavili.
Ispitivanje VCIOM-a zaključuje da svega sedam odsto građana na ovakve masovne skupove odlaze sa ciljem da javno iskažu svoje nezadovoljstvo.
Prema nedavnom ispitivanju nezavisnog Levada centra, čak 65 odsto anketiranih izjavilo je da ne veruju nijednom od opozicionih lidera, dok je 20 procenata potvrdilo da su u velikoj nedoumici.
Možda najdramatičnije zvuči podatak da su se, prema istom ispitivanju, na listi kao najbolje plasirani našli bivši dumski zastupnik Genadij Gutkov i nekadašnji svetski šahovski šampion Gari Kasparov, ali sa svega tri odsto podrške.
Za istinske ruske opozicionare to je svakako signal za uzbunu. Šta se desilo da Eduard Limonov, Sergej Udaljcev, Boris Nemcov, Kasparov, Aleksej Navalni izgube harizmu koju su uspeli da steknu u jednom trenutku 2012?
Ma koliko ovo odgovaralo vlastima, sigurno ne može da bude dobro za ceo narod. Vreme pojedinaca koji su stajali na čelu države i svojim autoritetom usmeravali i njenu svakodnevicu i njenu budućnost trebalo bi da je stvar prošlosti.
Specifičnost Rusije je u tome što je u relativno kratkom periodu prošla kroz košmar propasti SSSR-a, da bi potom ušla u ništa manji košmar vladavine Borisa Jeljcina. I jedno i drugo ostavilo je teške psihološke posledice po društvo, privredu, bezbednost, nauku, umetnost...
Pojava Putina označila je preokret u više pravaca: zahvaljujući prodaji energenata po visokim cenama privreda se stabilizovala i ušla u pet najdinamičnijih u svetu, životni standard građana značajno je porastao. Ojačani su kontakti sa bivšim sovjetskim republikama, borba protiv terorizma postala je efikasnija.
Tvrditi da je samo Putin zaslužan bilo bi u najmanju ruku neumesno. Okolnosti u svetu, pre svega u Evropi, svakako su pogodovale ubrzanom napretku Rusije.
Upravo u tim okolnostima opozicija mora da nađe svoj identitet kojim bi mogla da se nosi sa aktuelnim šefom države. Šansa koja joj je pružena tokom četiri godine kada je zemlju vodio Dmitrij Medvedev očigledno je potrošena uludo.
Nova prilika mogla bi se da se ukaže povodom izgradnje objekata za Olimpijske igre u Sočiju 2014. Troškovi za ovaj gigantski projekat već su se popeli na fantastičnih 50 milijardi dolara.
Ali, kako prenose ruski mediji, od pomenute sume netragom je nestalo čak 25–30 milijardi dolara.
Kako tvrdi Bi-Bi-Si, cena izgradnje 48 kilometara kombinovanog automobilskog i železničkog puta je, sa predviđene 91 milijarde rubalja, skočila na – 266,4 milijarde (9,4 milijarde dolara).
U čije džepove se sliva novac i kakva je konačna namena, niko ne zna. Kontrola je zatajila u potpunosti.
Tako su priče o klanovima, slične onima iz doba Jeljcinove divlje privatizacije, sve češće. Samo što su sada na redu oni koji su bliski Putinu.
To je šansa za ozbiljnu akciju opozicije.
Slobodan Samardžija
objavljeno: 03.06.2013.
