Izvor: Press, 10.Jul.2010, 23:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Opozicija diže Vladi rejting
Koalicija oko Demokratske stranke jedina u poslednjoj deceniji kojoj popularnost nije pala posle dve godine na vlasti. Za to je najzaslužnija loša opozicija, ali i to što poverenje građana ne zavisi od pada ili rasta standarda
Sadašnja vladajuća koalicija jedina je u protekloj deceniji čiji rejting u istraživanjima javnog mnjenja nije pao posle dvogodišnjeg boravka vlasti. Uz to, koalicija okupljena oko DS-a zadržava pristalice iako >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << je realan životni standard opao, povećao se broj nezaposlenih i siromašnih, a Vlada nije ispunila ili je delimično ispunila data obećanja.
Jedino su koalicione stranke u drugoj vladi Vojislava Koštunice pokazivale veći potencijal: nekih godinu dana posle izbora one su po istraživanjima javnog mnjenja dobijale čak i procenat podrške više nego što su osvojile na glasačkim mestima, ali u tom trenutku vladajuća koalicija faktički nije postojala, jer se podelila po pitanju Kosova. Stranke koje su se okupile u prvoj Koštuničinoj vladi imale su posle 16 meseci isto toliko manju podršku u biračkom telu, dok je DOS bez DSS-a za dve godine zabeležio minus od 40 odsto.
Sagovornici Pressa smatraju da najveću odgovornost za visoki rejting vladajuće koalicije snosi opozicija, jer se nije nametnula kao alternativa, ne šalje jasne signale o svojoj kompetentnosti i više se bavi sobom nego propustima vlasti. Analitičar Slobodan Antonić kaže da „opozicija ne šalje jasne signale o svojoj spremnosti da promeni politiku, u smislu da krene u borbu protiv korupcije".
- Ako imate opoziciju koja je tako nekompetentna i korumpirana kao i vlast, naravno da onaj ko je razočaran u tu vlast neće otići da glasa za takvu opoziciju, a to je mišljenje koje je dosta rašireno kada su naši građani u pitanju - kaže Antonić.
Analitičar Cvijetin Milivojević kaže da „Srbija nema opoziciju čak ni kao imaginarni kolektivitet koji bi na bilo koji način mogao da pripreti ovoj vladi" i da su „mnogo žešći tonovi u komunikaciji između članica opozicije, nego što te stranke imaju sa vladom".
Ti žešći tonovi posledica su postojanja onoga što Đorđije Vuković iz Cesida naziva tzv. duplom opozicijom.
- Opozicija u okviru sebe ima tzv. duplu opoziciju: s jedne strane imate konflikt DSS-a i LDP-a, s druge strane SRS ne može sa SNS-om. Oni su međusobno veća opozicija nego što su opozicija u odnosu na vlast. I to predstavlja nemogućnost da se napravi ozbiljan front - kaže Vuković i dodaje da je opozicija još na izborima, opredeljujući se protiv EU, izgubila temu.
On kaže da treba biti objektivan i reći da je Vlada imala dva ozbiljna problema - ekonomsku krizu i ogroman javni deficit.
- I sam pad standarda, iako neosporno postoji, nije tako katastrofalno veliki kao u pređašnjim vremenima. I zbog toga izostaje verovatno ozbiljna reakcija. Situacija nije sjajna, ali ni tako katastrofalna kao što je opozicija predstavlja, verovatno je na pola puta između onoga što kažu Vlada i opozicija.
Antonić, kao i analitičar Branko Radun smatraju da je, s druge strane, čvrst rejting vlasti posledica i toga što kontroliše medije.
- Medijska situacija je sada drugačija nego što je bila u vreme Koštuničine vlade, kada je on protiv sebe imao neke televizije i deo štampe. Vlast uz pomoć spin doktora koji se nalaze u samom vrhu DS-a dosta vešto barata i manipuliše medijima - kaže Antonić.
Radun precizira da pored toga što opozicija nije ujedinjena, u medijima „nikad nije bilo manje prisutno drugačije mišljenje" i da je „medijski prostor prilično zatvoren, zbog čega opozicija nema toliko prostora da ugrozi taj rejting nekom kritikom".
- Vladajuća koalicija je vrlo spretna da svoje mane „pegla" i „zabašuri" ili da neke stvari prikrije, kao činjenicu da nema ništa od evropskih integracija. Tek onako se provuče da se to usporava, da će se videti... Vlast je vešta u manipulisanju javnošću - vešto promoviše sebe i prikriva obećanja koja nisu ispunjena. I na kraju ispadne da je samo Mlađan Dinkić kriv za sve - kaže Radun.
Vuković tvrdi da je visok rejting vladajuće koalicije uprkos padu standarda i velikoj nezaposlenosti takođe posledica toga što je Srbija i dalje „pretpolitičko društvo".
- Još dugo ćemo čekati da sa padom standarda imamo i pad poverenja u stranke. Ovde su bitni poverenje u lidere, pređašnje političko iskustvo, negativan odnos prema nekim liderima i strankama. Ekonomske (ne)prilike mogu da dovedu do smanjenja participacije, ali da promene biračko raspoloženje - dešava se, ali treba dugo vremena da protekne - kaže Vuković.
