Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 09.Nov.2010, 18:11   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Opozicija: Reforma spora, zakoni se ne sprovode

BEOGRAD -

Poslanici su danas završili rad, a raspravu o sedam zakonskih predloga koji se odnose na potvrđivanje sporazuma Srbije sa pet zemalja u oblasti ekonomije, turizma, trgovine, tehničke i naučne saradnje nastaviće sutra.

Ministarka za Nacionalni investiciona plan Verica Kalanović je rekla da će njihovo usvajanje poboljšati ekonomsku saradnju Srbije sa Češkom, Maltom, Azerbejdžanom, BiH i Egiptom, zemljama s kojima je zaključila sporazume.

Kalanovićeva >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << je kazala da će njihovo ratifikovanje unaprediti i bilateralnu saradnju država i povećati ulaganja investitora u industrijsku proizvodnju, i pozvala poslanike da podrže te zakonske predloge.

Posle rasprave o tim zakonskim predlozima, parlamentarci će preći na objedinjeno načelno razmatranje četiri zakonska predloga koja se odnose na potvrđivanje sporazuma o policijskoj saradnji Srbije i nekoliko zemalja, među kojima je sporazum s Rusijom o saradnji u vanrednim situacijama.

Reč je o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma vlada Srbije i Rusije o saradnji u oblasti humanitarnog reagovanja u vanrednim situacijama, sprečavanja elementarnih nepogoda i tehnogenih havarija i uklanjanja njihovih posledica, kojim je, između ostalog, predviđeno formiranje humanitarnog centra na teritoriji Srbije, čija će se delatnost i pravni status regulisati posebnim sporazumom.

Takođe, predviđeno je i formiranje zajedničke komisije za saradnju u oblasti sprečavanja elementarnih nepogoda i tehnogenih havarija i otklanjanja njihovih posledica.

Poslanici će, pored sporazuma s Rusijom, razmatrati i sporazume Srbije sa Azerbejdžanom i Bugarskom o policijskoj i carinskoj saradnji, kao i o saradnji u borbi protiv kriminala.

O izveštaju Evropske komisije

Poslanici opozicije u Skupštini Srbije ocenili su danas da su najveći problemi zemlje sporost u reformama ekonomskog sektora i nesporovođenje zakona.

Povodom godišnjeg izveštaja o napretku Srbije u evropskim reformama koji je danas objavila Evropska komisija (EK), poslanici opozicije su naveli i da su realni problemi reforma pravosuđa i raširena korupcija.

Poslanik Liberalno-demokratske partije (LDP) Ivan Andrić rekao je da se glavne primedbe odnose na ekonomski sektor i nesporovođenje zakona.

"Značajan problem jeste to što skupština donosi na stotine zakona koji se uopšte ne sprovode. Suštinske zamerke se odnose i na nesporovđenje i zaustavljanje reformi", rekao je Andrić.

DSS: Ogroman broj problema

Poslanik Demokratske stranke Srbije (DSS) Radojko Obradović naveo je da su zamerke Evropske komisije iste one na koje upozoravaju poslanici DSS-a u Skupštini Srbije.

On je kao osnovne probleme naveo nepoštovanje nezavisnih regulatornih tela, reformu pravosuđa, sporost u reformama u ekonomskoj sferi i primenu zakona.

"Broj problema je ogroman i kada se priča o EU, treba svima da bude jasno da je puno stvari koje treba uraditi ovde, a malo toga se radi ili se radi pogrešno", rekao je Obradović.

Čanak: Sve je u vezi sa lustracijom

Lider Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV) Nenad Čanak rekao je da je osnovni problem u Srbiji nedonošenje zakona o lustraciji.

"Sve što je u vezi s pitanjem nefunkcionisanja pravosuđa i nefunkcionisanja službi, sve je to suštinski u vezi s lustracijom", rekao je Čanak.

Mirović: Kontradiktorne ocene

oslanik Srpske radikalne stranke (SRS) Dejan Mirović naveo je da je izveštaj Evropske komisije "kontradiktoran dokument drugorazredne organizacije Evropske unije koji se samo u Srbiji poštuje kao Sveto pismo".

"U izveštaju se hvali borba protiv organizovanog kriminala a navodi da su spore reforme pravosuđa. Nije li to kontradiktorno?", rekao je Mirović agenciji Beta.

Iz izveštaja EK proizilazi da je Srbija u određenoj meri napredovala u političkoj demokratizaciji, uz izvestan oporavak privrede i rast domaćeg bruto proizvoda, ali se traže bitna poboljšanja u reformi pravosuđa i suzbijanju korupcije.

Kritika zaduživanja

Ministarka finansija Diana Dragutinović izjavila je danas da zaduživanje Srbije kod deset komercijalnih banaka, koje će državu kreditirati sa ukupno 250 miliona evra, za cilj ima finansiranje budžetskog deficita.

Obrazlažući zakonske predloge koji se odnose na zaduživanje države kod nekoliko komercijalnih banaka, Dragutinovićeva je rekla da je Zakonom o budžetu za 2010. godinu predviđen deficit i kao način za njegovo finansiranje i kreditno zaduživanje.

G17 plus: "Opasnost" od kredita uzeti u evrima

Reč je o zaduživanju kod banaka koje su dale zajedničku ponudu - KBC Banke, Nove Kreditne banke Maribor, Eurobank EFG, Vojvođanske banke, Hipo-Alpe-Adrija banke i Erste banke, kao i kod Banke Inteza, Unikredit banke Srbija, Raifaizen banke i Sosijete ženeral banke.

Period otplate, prema njenim rečima, je pet godina i on uključuje godinu dana mirovanja, a zajmoprimac ima pravo da ga pre vremena vrati bez ikakvih nadoknada.

Kada je reč o zakonskom predlogu o davanju garancije Srbije u korist Sosiete General banke i Uni kredit banke po zaduženju "Jat ervejza", Dragutinovićeva je rekla da se ta kompanija nalazi u procesu restruktuiranja, a da je uzimanje te garancije samo jedan od preduzetih koraka u tom procesu.

Reč je o dugoročnom kreditu kod dve banke, i to u ukupnom iznosu od 51,5 miliona evra.

Novac će biti upotrebljen za revitalizaciju kompanije - 40 miliona evra, zatim za osposobljavanje same flote - 9,5 miliona evra, dok se za nabavku dva nova aviona nove generacije uzima dva miliona evra.

Period otplate tog kredita je šest godina, uključujući dve godine mirovanja, a otplaćivaće se u polugodišnjim ratama.

G17 plus je navela da je logično da država u vreme krize mnogo više interveniše.

"Potreba za uzimanjem komercijalnih kredita nije najsrećnije rešenje, jer se povećava stepen zaduženosti. Svakako da to nije popularna mera, niti je doneta sa oduševljenjem", rekao je Vlajko Senić iz G17 plus i najavio da će ta stranka podržati predložene zakonske akte, jer su uslovi zaduživanja jasni.

On je dodao da "opasnost" po državu predstavlja činjenica da su krediti uzeti u evrima i da će svaka promena deviznog kursa dodatno opteretiti budžet.

Opozicija kritikuje dodatno zaduživanje

Opozicione stranke kritikovale su danas dodatno zaduživanje Srbije, navodeći da će teret isplate novih kredita pasti na buduće generacije.

U načelnoj raspravi o šest zakonskih predloga koji se odnose na zaduživanje države, poslanici DSS, NS, SNS, SRS i LDP složili su se da je dodatno zaduživanje pogubno za državu, kao i da bi Srbija kredite trebalo da ulaže u kapitalne projekte, a ne u refinansiranje dugova.

Naprednjaci su ocenili da su kamatne stope pod kojima država uzima kredite nerealno visoke, da se time preko mere zadužuje, čime dodatno opterećuje privredu, a da niko ne zna za šta se ti krediti uzimaju.

Razlog za zaduživanje - finansiranje budžetskog deficita je, prema njihovim rečima, "katastrofalan".

I SRS smatra da su krediti nepovoljni, da će se država time dodatno opteretiti, a da će dugove vraćati buduće generacije.

"Nije nam namera da uverimo ministarku da povuče predložene zakone nego da javnosti ukažemo koliko je ovo pogubno. Sve je to deo pogrešne ekonomske politike vlade", rekao je radikal Dragan Stevanović i dodao da bi 250 miliona evra, sa koliko će 10 komercijalnih banaka kreditirati Srbiju, trebalo uložiti u kapitalne projekte, a ne u refinansiranje dugova.

NS je upitala sa kojim sredstvima će država vraćati kredite, koji su uzeti pod nepovoljnim uslovima i visokim kamatama, navodeći da se krediti uzimaju kako bi se ulagalo u plate direktora, kako bi se "pokrile gluposti i produžila vlast".

Opozicionari su kritikovali i davanje garancija za zaduživanje "Jat ervejza" u iznosu od 51,5 miliona evra, pa je tako LDP navela da taj dug neće vraćati ni kompanija, ni budući strateški partner, već da će "pasti na teret" budućih generacija.

Radikali su upitali za šta država daje garanciju i naveli da je bilo razloga za uvođenje stečaja u tu kompaniju.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...