Izvor: RTS, 05.Apr.2013, 01:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Oporavak evrozone u drugoj polovini 2013.
Predsednik Evropske centralne banke Mario Dragi očekuje u drugoj polovini 2013. postepeni oporavak privredne aktivnosti. Ekonomisti ocenjuju da je evrozona i dalje u kriznoj situaciji, a da Evropska centralna banka svojim merama samo doliva ulje na vatru.
Uprkos lošim prognozama stručnjaka o privrednom oporavku evrozone, predsednik Evropske centralne banke je optimista. Ekonomija je i dalje podložna rizicima, kaže Mario Dragi, ali očekuje oporavak u drugoj polovini godine. >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Smatra da ideja o oporezivanju štednje ispod sto hiljada evra u kiparskim bankama nije bila pametna.
Evropska centralna banka zadržaće glavnu kamatnu stopu na 0,75 odsto, na kojem je od jula prošle godine, što je njen najniži nivo u istoriji. Spremni su da dodatnim merama pomognu privredni rast u evrozoni.
"Očekujemo da se inflacija u zoni evra zadrži u postojećim okvirima od oko dva procenta. Zemlje evrozone treba da nastave da smanjuju budžetske deficite i da sprovode strukturne reforme, kako bi doprinele održivosti budžeta i privrednom rastu", kaže predsednik Evropske centralne banke Mario Dragi.
Na Kipru se, međutim, ne stišava nezadovoljstvo zbog najavljenog restrukturiranja banaka i otpuštanja hiljada zaposlenih.
Građani Nikozije kažu da će izgubiti mnogo novca. "Zaposlen sam u Laiki banci već 27 godina i sramota je što ćemo ostati bez ičega", kaže stanovnik Nikozije.
Na mukama su i Grci. Međunarodni inspektori ponovo su u Atini. Od vlade traže da pojača mere štednje iako je nezaposlenost već dostigla 27 odsto.
"Situacija je i dalje kritična. Neću da ulepšavam stvarnost, ali čak i naši najoštriji kritičari mogu da vide da su se ekonomski pokazatelji poboljšali", navodi premijer Grčke Antonis Samaras.
Ekonomisti ocenjuju da je evrozona i dalje u kriznoj situaciji, a da Evropska centralna banka svojim merama samo doliva ulje na vatru.
Robert Halver, analitičar "Bader banke" kaže da je Kipar bio eksperiment da bi se videlo kako će građani reagovati na oporezivanje štednje.
"Italija je svakako najveća briga. Treća ekonomija evrozone još nema vladu, Berluskoni pokušava da se vrati a novi izbori mogući su na jesen", kaže Halver.
Zabrinjava i podatak da je prvi put od uvođenja evra nezaposlenost u evrozoni dostigla 12 odsto. Usporavanje nemačkog privrednog rasta do nivoa stagnacije još jedan je znak za uzbunu, ocenjuju stručnjaci.
