Izvor: Blic, 19.Okt.2008, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Opis moje lične biblioteke
Knjiga nad knjigama, knjige bez reči, knjige-kuvari, knjige-uputstva, telefonski imenik gde su skrivene sudbine, knjige poezije i razne druge knjige – sve to staje u ličnu biblioteku.
1. Knjiga nad knjigama. Rečnik srpskog jezika. U slučaju čitaoca sa nekog drugog govornog područja: rečnik njegovog jezika... Zašto? Zato što je tu sve, zato što nam pomaže da se podsetimo, da obnovimo pravo, osnovno tumačenje reči, onih reči čije smo značenje zaboravili >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ili sasvim izokrenuli. Knjiga nad knjigama. Etalon uz koji uvek možemo prisloniti ono što se sada izgovara, što nas zbunjuje ili raspamećuje, čini srećnima ili nesrećnima... Knjiga koja nas opominje kada preuveličavamo ili umanjujemo... Knjiga bez koje nema drugih knjiga.
2. Knjige omiljene u detinjstvu: slikovnice. Može se nešto reći i bez reči. Nekada je dovoljno uočiti osmeh, ili suzu. Nekada je dovoljno samo gledati. Videti.
3. Još jedna knjiga omiljena u detinjstvu, a čiji se autor zove Alfred Edmund Brem i koja nosi naziv „Kako žive životinje". Valjda prevedena na sve jezike sveta. Veoma obimna. Nju i danas prelistavam, tek da se prisetim nekih ljudskih osobina. Da se prisetim ili da ih sebi objasnim. Roditeljski instinkt, nagon za samoodržanjem, svest vođe čopora i svest čopora, surovost... Dakle, o životinjama ta, jedna jedina knjiga, dok bi o čoveku bile sve druge knjige, sve one knjige koje nazivamo lepom književnošću i čiji bi zbirni naslov bio „Kako žive ljudi".
4. Sve knjige bajki, legendi i mitova svih naroda sveta. Zato što su jasne. Zato što imaju opoziciju dobro–loše. Dabome, kasnije se saznaje da ništa nije tako jednostavno. Mada, civilizacijski gledano, kao da smo dospeli u drugu krajnost: ništa nam nije dovoljno dobro i ništa nam nije dovoljno loše, na sve imamo oholu primedbu i za sve imamo otužno opravdanje.
5. Knjige koje uopšteno nazivamo vodičima. Onih zemalja i gradova u kojima sam bio. Postoji teorija da su raj i pakao zapravo na zemlji, samo su rasuti, razvejani, tamo je jedan kvadratni metar, u nekom drugom gradu je tek stopa površine, u nekoj trećoj zemlji je to čitava ulica ili naselje... Sve smo to sami izgradili, proširili, razmestili i naposletku prikrili. Za sve smo, i za raj i za pakao, sami odgovorni. Vodiči me na to podsećaju. Postoje li, dakle, raj i pakao? Kako da ne. Eno ih u unutrašnjem dvorištu susedne zgrade, iza ugla, na drugoj strani ulice, kraj reke, ispod mosta, na ušću...
6. Knjige koje nazivamo kuvarima. Gde se neprestano nešto nežno uzabira, pažljivo ispira, dugo ljušti, precizno secka, nežno pasira, strpljivo kuva, lagano bari, gde sve uzbuđeno ključa i neosetno isparava, gde se bogato nadeva, gde se svečano servira... Svet je veliki, veliki kuvar. Svet je kuvar i bogato postavljen sto, čak i kada je na njemu samo nekoliko parčića hleba... Ipak, najvažnije je koliko tokom tog obeda jedni drugima dodajemo činije, koliko jedni druge nesebično nudimo, koliko smo spremni da dajemo.
7. Knjige koje nisu u pravom smislu te reči knjige. Koje su zapravo knjižice. I koje sadrže uputstva za korišćenje raznih tehničkih aparata. Od tostera do kompjutera, od električne četkice za zube do mašine za pranje suđa, od bežičnog telefona do automobila... Sasvim lično, takve knjižice mi ulivaju osećaj samopouzdanja. Da sam ja taj koji vlada svim tim silnim napravama. Da nije obrnuto. Istini za volju, sve češće mislim da su knjižice sa tehničkim uputstvima apokrifi, da su štampane samo zato da se ne bi videlo pravo stanje stvari, one koje bi glasilo: naprave vladaju nama.
8. Još jedna knjiga koja to nije u pravom smislu reči: telefonski imenik. Gde su sabrana imena i prezimena, adrese... Gde su skrivene sudbine... I koje nekada listam ne bih li došao do imena i prezimena junaka. A nekada, čak i to, nekada pozovem nasumice izabran broj, ne bih li čuo nepoznati glas koji mi kaže: „Ko je to?" Zaista, ko sam ja? Nije se loše povremeno upitati čak i tako.
9. Neke knjige poezije. Mada ni one nisu u pravom smislu te reči knjige. One su kristalizacija, sažetak svih naši osećanja.
10. Razne druge knjige: Gogoljeve „Mrtve duše", Markesovih „Sto godina samoće", Barikov „Okean more", Fuentesova „Terra nostra", Karverove priče i priče Ljudmile Ulicke, Pavićev „Hazarski rečnik", Manova „Smrt u Veneciji", Kortasarove „Školice", „Seobe" Miloša Crnjanskog i Andrićeva „Prokleta avlija", Danteova „Božanstvena komedija", Bokačo i Servantes, „Majstor i Margarita" Bulgakova, Rušdijeva „Deca ponoći", Borhesovi vrtovi, priče A. P. Čehova i Itala Kalvina, minijature Harmsa, francuski klasici... i još mnoga toga, ovim ili nekim drugim redom.
Hamam Balkanija
AUTOR: Vladislav Bajac
IZDAVAČ: Arhipelag
BROJ STRANA: 302
ISBN: 978-86-86933-19-5
POVEZ: Tvrd
CENA: 795
OVO JE KNJIGA koja je pravi srpsko-turski divan i koja kao malo koje književno delo u našoj literaturi o našem odnosu prema Osmanlijama govori s relaksiranim razumevanjem i poštovanjem, a ne sa arhetipskim antagonizmom. Glavni junak, fikcionalni Bajčev Mehmed-paša Sokolović najfiniji je amalgam koji je nastao u viševekovnom kontaktu Srba i Turaka – veliki vezir koji obnavlja Pećku patrijaršiju i za glavno oružje bira reči. Pitanje identiteta nikada nije jednostavno i jednoznačno, pogotovo na Balkanu jer, kako vidimo, bilo je moguće misliti na srpskom, a biti među najmoćnijim i najdugovekijim prvim ministrima najveće islamske carevine onoga vremena. Nema nespojivih suprotnosti.
ŠTA JE PROBLEM OVE KNJIGE? Drugi tok romana, čija se poglavlja naporedo prepliću sa povešću o Mehmed-paši, esejistički i dnevnički intoniran, posvećen je razmišljanjima o piscima i pisanju, ali i pored neposrednosti, sučeljen sa ratnim pohodima, politikom i intimom velikoga vezira, biva bačen u zasenak. Velika tema ga pobeđuje, pa se stiče utisak da se bez njega moglo.
PRVA REČENICA GLASI: „Vrlo je verovatno da je čuvenu sintagmu 'čuda prirode’ smislio starogrčki filozof Epikur (341–270. pre n.e.)."
uPOSLEDNJA REČENICA GLASI: „Mehmed-paša Sokolović, sa svojih četrnaest godina na mestu velikog vezira, zauzimao ga je skoro četiri puta više od proseka."
KADA BI OVA KNJIGA IMALA UKUS: osetio bi se ukus crne kafe i miris neke velike reke.
PRONAĐITE SLIČNE KNJIGE među delima Andrića ili Pamuka, jer je prvi indirektni inspirator, a drugi i važan junak romana.
PREPORUKA ZA ČITANJE: S obzirom na to da se čitanjem o velikim temama i junacima uvek nešto otvara ili zatvara, ovu knjigu valja čitati tokom jutra, dva do tri poglavlja pre posla, ili uzeti istu količinu pred spavanje.
Mladen Vesković
Baba Jaga
AUTOR: Dubravka Ugrešić
IZDAVAČ: Geopoetika
BIBLIOTEKA: Mitovi
BROJ STRANA: 349
ISBN: 978-86-7666-141-1
POVEZ: Mek
CENA: 550
OVA KNJIGA JE balkansko-mitel-europski rimejk „Straha od pedesete". Ova legenda oživljena je u drevnom slavenskom mitu o Baba Jagi, potonjoj „Štefici Cvek u raljama života" (A dijeta?!) u „Muzeju bezuvjetne predaje", koja džongovski ispisuje paradokse u oživljavanju drevnog mita o ženskoj emancipaciji, groteski o starenju u tranzicijskim godinama teškim poput bremena. U tom vremenu anti-babajagalogija reklamnih slogana poput nutrition, shape and tighten nameće arhetipski san o ljudskom telu – najdražoj igrački, lutki: jednoj, dvije, tri lutke (Nije li broj tri – potpuna dovršenost na nivou ljudskog-a najpre ženskog života?), u opoziciji majke s kćerkom, moderne gerontološko-rifenštalske povesti o posednicama ibermenš-gena, bapcima trećeg spola, u održivom okolišu wellness centara novih bogataša i krimosa.
ŠTA JE PROBLEM OVE KNJIGE? Treći segment knjige u kojem autorka, u vidu mejl-prepiske izdavača i bugarske slavistkinje – jednog od likova romana Abe Bagaj – opterećuje obimnom građom o mitu Baba Jage, što predstavlja nepotrebnu „dozu didakcije".
PRVA REČENICA GLASI: „Isprva ih ne vidite. A onda najednom... starinska damska torbica..."
POSLEDNJA REČENICA GLASI: „Ostavljam vam jedno svoje pero... Ne zato da bi vas podsećalo na mene, nego na onaj mač pod glavom Baba Jage."
KADA BI OVA KNJIGA IMALA UKUS: osetila bi se kao šampita i limunada, uz tursku kahfu orijenta zagrebačke slastičarne, te ne biste ni sumnjali da ste u češkim toplicama na knedličkama i... na krigli Plzena!
PRONAĐITE SLIČNE KNJIGE: Erike Džong, Margaret Atvud, i slične.
PREPORUKA ZA ČITANJE: Život je bajka.
Mirjana Marinšek Nikolić
