Izvor: Blic, 31.Mar.2010, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Opet o „Kosi“
Bio sam se zarekao da više ništa neću napisati povodom onoga što se kod nas još eventualno bude pisalo o „Kosi“. Ali ne mogu da držim ruke u džepovima kad se do te mere menja prošlost. Ovih dana nije na meti samo sadašnja beogradska „Kosa“ u Ateljeu 212 na našem putu u „realni“ kapitalizam već je sporna u originalna „Kosa“ u Njujorku.
Sa mjuziklom „Kosa" minimalizuje se značaj pojave hipika na svetskoj i američkoj sceni i njen odraz na planu scenske >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << umetnosti. Tvorci mjuzikla Rado i Ragni ispadaju neki jadni profiteri koji su na talasu jednog pseudopacifističkog pokreta zarađivali slavu i tantijeme.
Ali u svetu umetnosti ništa nije tako jednostavno!
Rado i Ragni su ponikli u krilu La Mame, alias Elen Stjuart, najznačajnije ličnosti koja je doprinela procvatu avangardne izvođačkih umetnosti 60-ih godina u SAD i u svetu, i to još Afroamerikanke. Bez hipi pojavnosti, dece cveća, upravo tog neekstremnog pokreta pobune protiv deformacija američke spoljne i unutrašnje politike, Amerikom bi i danas hodala WASP omladina, sa frizurom tamošnje mornarice. Život i umetničke pojave koje je prate ne javljaju se kao politički manifesti, čak ni Crnih pantera, nesumnjivo radikalnijih od hipika, već onako kako se život i umetnost ispolje - kao skup nužnih slučajnosti.
Našoj sredini je tih poznih 60-ih godina XX veka još kako bila potrebna jedna za omladinu ubedljiva „Kosa", uprkos svih mogućnih kritika sa stanovišta nekog doslednijeg levog političkog manifesta, jer su kod nas trajali poslednji nimalo bezopasni trzaji socrealističke diktature iz jednog jedinog centra - gradskog komiteta Beograda, pa i malo više. Da je „Kosa" tištala naše dogmatike, dokaz je i njen pokušaj zabrane, sa Sofijom Mišić na čelu. Naknadna potreba za cenzurom tadašnje „Kose" liči na onu priču Iljf i Petrova o socijalističkom Robinzonu Krusou, koji posle Prokrustove postelje dogmata u završnoj verziji na pustom ostrvu od urođenika skuplja sindikalnu članarinu, jer komunistički Robinzon ne sme biti usamljena jedinka. Umetnost živi od svojih ideoloških nesavršenosti. Nisam znao da se mogu pojaviti i cenzori prošlosti. Srećom, kako neko kod nas reče, jedino što je neizmenjivo, to je prošlost. Samo je takvu valja spoznati.
