Izvor: B92, 18.Apr.2011, 09:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Operacije srca čekaju rešenje spora
Beograd -- RZZO i KBC "Beogradski" i dalje se spore oko ugovora za kardiohirurgiju. Na listama 2.700 ljudi, zakazivanje od dva meseca do dve godine, pišu "Novosti".
Još se ne zna da li će biti produžen ugovor sa privatnim Kliničko bolničkim centrom "Beogradski", gde je lane o trošku osiguranja operisano oko 300 pacijenata.
U Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje kažu da čekaju odgovor struke - da li je potrebno da se angažuju privatni kapaciteti u kardiohirurgiji.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
Ako do potpisivanja ugovora, oko kojeg se RZZO i KBC ”natežu” još od decembra prošle godine, uopšte dođe kapacitet jedinog privatnog centra u Srbiji koji ima dozvolu da radi operacije na srcu, angažovaće se samo po potrebi, jer RZZO, prema saznanjima ”Novosti”, definitivno neće da se obavezuje da privatniku upućuje pacijente u kontinuitetu, niti u određenom broju.
Dragan Pavlović, predsednik Upravnog odbora KBC, međutim, tvrdi da se pričom o navodnom čekanju mišljenja struke samo ”kupuje vreme”:
"Pre mesec i po je obećano de će biti raspisan tender, a od toga dosad nije bilo ništa. Bili smo maksimalno strpljivi, ali više nećemo da ćutimo. Ugovor sa nama nije sklopljen isključivo ih ličnog hira profesora Aleksandra Vuksanovića, direktora RZZO. Ispunjavamo sve uslove, i stručne i kadrovske. To su svojim mišljenjem potvrdili i Institut za javno zdravlje 'Dr Milan Jovanović Batut' i Ministarstvo zdravlja, ali sad sve, nažalost, zavisi samo od volje jednog čoveka", kaže on.
Sanja Mirosavljević, portparol RZZO, međutim, tvrdi da su ”veoma konkretni nedostaci, a ne RZZO, razlog zbog kojih je KBC ”Beogradski” čekao saglasnost nadležnih institucija, bez kojih RZZO po zakonu ne može da razmatra potpisivanje ugovora sa ovim centrom”:
"Ako struka proceni da su nam u kardiohirurgiji potrebni kapaciteti privatnog KBC, svakako ćemo učiniti sve da naši osiguranici dobiju i ovu mogućnost", kaže Mirosavljevićeva.
RZZO sad preispituje liste čekanja za operacije na srcu, jer se ”ispostavilo da su isti pacijenti upisani više puta”, a i pored toga je na listama sada značajno manje ljudi nego pre godinu dana, kada su zbog malih kapaciteta državne srpske kardiohirurgije angažovani kapaciteti turske bolnice ”Adžibadem” i privatnog KBC u Beogradu.
Ipak, anketiranjem pacijenata u dva navrata ispostavilo se da većina želi da čeka red u državnim bolnicama. U Turskoj je dosad operisano oko 170 ljudi, a jedva još 20-ak želi da putuje na operaciju u Istanbul.
Od 600.000 dinara, koliko je RZZO plaćao ugradnju veštačkog zaliska i 490.000 za ugradnju baj-pasa, privatni KBC, tvrdi Pavlović, nema gotovo nikakav profit. Ali, angažovanje privatne kardiohirurgije za potrebe države, ovom centru omogućava da razvija druge grane medicine. Kada je pravljena koncepcija centra razvijane su upravo oblasti u kojima državno zdravstvo ima manjak kapaciteta.
Operacija 10 odsto više
Na listama čekanja za operaciju srca trenutno je oko 2.700 pacijenata. Pre godinu dana bilo ih je 3.400.
U međuvemenu je u državnim centrima za 10 odsto povećan broj operacija, angažovani su ”Adžibadem” i KBC ”Beogradski”, pa su i liste, i vreme čekanja na operaciju skraćeni.
Zahvat se sad čeka od dva meseca do dve godine. Najduže se čeka u KBC ”Dedinje” gde najviše pacijenata, oko 2.000, i želi da se operiše. U ovom centru se nedeljno radi 50 operacija, ali se lista ne smanjuje, jer se stalno upisuju novi pacijenti.
U KCS je na listi oko 200 ljudi, a na red se stiže za dva, najduže tri meseca. Slično je i u Sremskoj Kamenici, gde 65 odsto pacijenata stižu kao hitni slučajevi, i prema tvrdnjama iz ove ustanove, operišu se odmah.
U VMA se operacije vojnim osiguranicima sad zakazuju za sredinu leta, a civilnim za jesen. Otvorena u decembru prošle godine kardiohirurgija u Nišu se još razvija, a procenjuje se da iz ovog kraja Srbije operaciju srca čeka 500-600 ljudi.
