Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 03.Jul.2020, 12:52
Opekotine od sunca povećavaju rizik od dobijanja karcinoma kože - zaštita neophodna 365 dana godišnje
Naučno je dokazano da opekotine od sunca u dečjem uzrastu, višestruko povećavaju šanse za dobijanje karcinoma u odraslom dobu.
O sunčanju većina najviše razmišlja kada krenu na more iako skoro niko ne razmišlja o tome da se čak 80 odsto sunčevih zraka „dobija” u svakodnevnom životu, na putu do posla, škole, vrtića, sedenjem u bašti kafića, na pijaci, prijatnoj šetnji po parku sa decom. Kako ističe dr Nevenka Dokmanović, dermatolog, ipak leto je doba godine >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << kada je izlaganje suncu najveće.
"Gotovo 20 godina uporno objašnjavam pacijentima da je zaštita od sunca neophodna 365 dana godišnje. Sunčevo zračenje je pojam koji obuhvatanekoliko vrsta opšte poznatih „zraka”: kosmičko, gama i iks zračenje, kao i UV C zraci. Svi ih zaustavlja to jest apsorbuje naša atmosfera i ozonski omotač. Podsećanja radi ostali zraci koji dospevaju do nas i naše kože su UVA, UVB kao i infracrveno zračenje (IC). Za razliku od najčešćespominjanih UV A i UV B zraka koji prodiru do samo nekih i to površinskih slojeva kože (epidermis i dermis), infracrveni zraci, naročito IC A zraci prodiru kroz celu kožu sve do potkožnog tkiva. Za samo sat vremena izlaganja suncu, 60 odsto osoba osetiće štetno dejstvo pomenutih zraka. Ovi zraci daju toliko željeni bronzani ten, ali iopekotine i oštećenja kože, pripadaju UV B zracima, i prodiru u organizam kroz ceo čovekov epiderm i površinski deo derma. UVA zraci su odgovorni za ono što znamo kao „alergija na sunce”, ali i prevremeno starenje kože – gubitak elastičnosti, tonusa i pojava dubokih bora", pojašnjava dr Dokmanović.
Zbog vitamina D dovoljno je izlaganje suncu tri puta nedeljno, od 10 do 30 minuta, u majici bez rukava, između 11 i 15 časova.
Infracrveni A zraci dospevaju najdublje, praktično kroz celu kožu, asopstveni mehanizmi zaštite koje ima koža nisu dovoljni da zaštite odprodiranja ovih zraka, pa je neophodna zaštita od sunca koja će štititinašu kožu i od ovih zraka. Oni pre svega oštećuju neke od najvažnijihćelija naše kože – one koje su odgovorne za proizvodnju kolagena ielastina, supstanci koje daju mladost, jedrinu, čvrstinu i lepotu koži. Ove ćelije aktivno učestvuju i u zarastanju rana i svih regenerativnihprocesa. Zbog ovih zraka neminovno je prerano starenje kože.
"Skrenula bih roditeljima posebnu pažnju na decu, jer roditelji zaboravljaju da tokom dugotrajnog boravka napolju, ukoliko mališani nisu adekvatno zaštićeni takođe mogu da dobiju opekotine. Bilo kakva krema, pa i sa malim SPF, bolja je nego ništa ne koristiti. Prilikom izbora preparata za zaštitu od sunca, roditelji bi pre svega trebalo da obrate pažnju da za decu kupuju zaštitu namenjenu njima, jer takvu kremu ili losion mogu i odrasli da koriste, dok obratno nije preporučljivo. Takođe, prilikom odabira zaštitne kreme, treba obratiti pažnju da na pakovanju stoji da osim UVA i UVB protekcije, ta krema štiti i od IRA zraka. Naučno je dokazano da opekotine od sunca u dečjem uzrastu, višestruko povećavaju šanse za dobijanje nekih karcinoma kože u odraslom dobu. Naravno, na moru se ta zaštita podrazumeva, jer izlažemo veće površine našeg tela suncu, pa je i količina apsorbovanog zračenja veća", ističe dr Dokmanović.
Naša sagovornica podseća da većina ljudi u Srbiji ima kožu koja može lepo da pocrni a da ne izgori, mada se nekima događa da lako crvene i teško pocrne. Za prvu grupu je preporučljivo mazati krem sa najmanjim zaštitnimfaktorom 30, a za drugu grupu on mora da bude 50. Što se tiče svakodnevnezaštite lica od sunca, preporuka dr Dokmanović su uvek kremovi sa zaštitnim faktorom SPF 50. Pojavi hiperpigmentacije su naročito podložne žene i to je posebno izraženo u proleće i leti, mada taj problem često može da se pojavi u toku trudnoće, u perioda dojenja, ali i zbog korišćenja kontraceptivnih pilula.
Pojava fleka koje odlikuje hiperpigmentaciju, crvenilo, ljuspanje kože, kao i mnogobrojne duboke i plitke bore, mogu da se spreče jednostavnom jutarnjom rutinom – nanošenjem zaštitne kreme na kraju nege, a pre šminkanja.
"Sunčevi zraci su neophodni za sintezu vitamina D u našem organizmu. Ovo je jedini vitamin koji naše telo samo sintetiše, i to upravo u koži, pod dejstvom sunca. Mnogi znaju da je on neophodan za naše jake kosti, i danjegov nedostatak izaziva različita oboljenja, kao na primer rahitis kod dece. Da bi obezbedili sebi dovoljnu količinu vitamina D, potrebno jeizlaganje suncu od svega tri puta nedeljno, od 10 do 30 minuta (što imatetamniju kožu potrebno je duže izlaganje), u majici bez rukava, između 11 i15 časova. Preporučene dnevne doze vitamina D (600 IU ili 15 mcg) mogu da se uzimaju i u vidu suplemenata, ili ishrane koja sadrži jaja, džigericu, losos, sardinu, pečurke, crveno meso. Ove godine će većina građana zbog epidemije virusa korona umesto odlaska na more otići u neki od turističkih centara u Srbiji poput Zlatibora, Zlatara, Tare, Stare planine, Kopaonika... Međutim mnogi od njih zaboravljaju da je sunčevo zračenje jače na planinama, s obzirom na to da je sunce bliže. Zaštitne kremove trebalo bi naneti pre izlaska u šetnju na svim otkrivenim delovima tela, pa je nanositi ponovo na svakih dva sata. Krem bi trebalo nanositi izdašno i na baš svaki deo kože, jer samo tako osoba može da bude sigurna da neće dobiti opekotine. Prevencija je značajnija i lakša od lečenja", savetuje dr Dokmanović.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
