Izvor: RTS, 14.Maj.2014, 10:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Opasnost od pretrpanih smetlišta
Zbog blokade deponije u Vinči, grad Beograd je imao više desetina hiljada evra vanrednih troškova. Pretila mu je ekološka katastrofa. Vinča je najveća neuređena deponija u ovom delu Evrope, a ni u ostalim gradovima nije bolje. Umesto na deponije, komunalna preduzeća smeće i otpad odlažu na smetlišta.
Iako bez upotrebne dozvole i procene o štetnosti uticaja na životnu sredinu, na mnogim od deponija smeće se gomila već duže od pola veka. Prebukirana smetlišta najčešći >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << su problem gradova u Srbiji.
"Imamo urađen projekat, projektnotehničku dokumentaciju za izgradnju jedne velike sanitarne deponije", kaže direktor JKP "Kruševac" Boban Kostić.
Ističe da je bio jedan dogovorni sastanak da se napravi regionalna deponija u Srnju ili nadomak grada Kruševca. "Međutim to je ostala samo prazna priča", kaže Kostić.
I realizacija zajedničkog projekta nekoliko opština zapadne Srbije za izgradnju regionalne deponije traje više od sedam godina. Dok čekaju novu, Pribojci su prvo zabranili Prijepoljcima, a kasnije i Novovarošanima da dovoze otpad na njihovu deponiju.
"Svi smo konačno svesni činjenice, a i oni koji nisu moraju biti svesni, u smislu građana i svih nas izabranih predstavnika naroda, da je ovo važno pitanje koje moramo rešavati. Pitanje novca se ne može više postavljati kada je ovaj projekat u pitanju", ističe zamenik predsednika Opštine Prijepolje Dobro Lazarević.
Umesto da se otpad koristi kao potencijal za proizvodnju energije ili tople vode, smeće uglavnom predstavlja potencijalnu opasnost.
Neprijatni miris sa deponija oseća se u obližnjim naseljenim mestima i na putevima. Na većini ne postoji kontrolisano odvođenje deponijskog gasa, što može da izazove požar ili eksploziju.
"One predstvljaju zapravo najveći problem za našu životnu sredinu u smislu ne samo što sa njih odlaze razne štetne emisije, već tokom kiša slivaju se toksične materije u reke koje upotrebljavamo u daljim procesima - kako za vodozahvate tako i za korišćenje", kaže direktor Agencije za zaštitu životne sredine Filip Radović.
Primera radi, u zemljama Evropske Unije preko 90 odsto otpada se ponovo upotrebljava ili pretvara u električnu energiju. Ono što se ne iskoristi, spali se. A u Srbiji, reciklira se svega 10 odsto.
