Izvor: RTS, 15.Apr.2009, 14:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Opasnost od blokade tržišta pšenice
Preti opasnost od blokade tržišta pšenice, tvrde u novoosnovanom udruženju "Žita Srbije". Udruženje od nadležnih institucija traži rad na podsticajima izvoza pšenice i bolji tretman za poljoprivrednike.
U Beogradu je osnovano Udruženje za unapređenje proizvodnje i izvoza žita pod nazivom "Žita Srbije", radi zastupanja interesa svojih članova kod državnih organa i privrednih asocijacija.
Vukosav Saković, direktor Fonda za žito rekao je da je to udruženje >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << osnovano i zbog usaglašavanja godišnjih planova i programa proizvodnje, izvoza i uvoza žita.
Udruženje ima za cilj ima i unapređenje proizvodnje u obimu i kvalitetu, a poseban naglasak biće na povećanju izvoza, jer je on "ventil koji našoj poljoprivredi dozvoljava da proizvede više nego što je ovom malom i skučenom tržištu potrebno i bude korak napred koji će voditi poljoprivredu u bolju budućnost", istakao je Saković.
"Žita Srbije" su formirana kao posledica odnosa prema domaćoj poljoprivredi u kojoj su se nagomilali ogromni problemi, kazao je Saković.
Na prvom sastanku novoosnovanog udruženja, u kome su zastupljeni svi iz reprolanca - proizvođači, skladištari, izvoznici razmatran je problem nove žetve i stanje na tržištu pšenice, kao i problemi koji nas mogu uskoro očekivati, ukoliko se ništa ne bude preduzelo, rekao je Saković.
Saković je objasnio da u ovom trenutku na domaćem tržištu ima oko 500.000 tona pšenice iznad domaćih potreba iz prošlogodišnjeg roda i dodao da ćemo, uz prosečan rod koji u zadnjih 10 godina iznosi 3,5 tone po hektaru, "imati rod preko dva miliona tona", što znači novi višak od oko 700.000 tona.
To je ukupno 1,2 miliona tona viška u samoj žetvi, precizirao je on i ocenio da postoji objektivna opasnost blokade tržišta pšenice, kao i da proizvođači neće imati kome da je prodaju.
Mlinari nezainteresovani za kupovinu
Saković je objasnio da su veliki mlinari prošle godine u žetvi plaćali pšenicu po 16 dinara za kilogram i napravili sebi rezerve, a onda je zbog pada cene pšenice, došlo do gubitka jer su brašno prodavali po sličnoj ceni kao što su pšenicu plaćali.
"Zbog toga su oni pred ovu žetvu mnogo oprezniji i najavljuju da nisu zainteresovani za kupovinu, što znači da naši proizvođači neće imati kome da prodaju", istakao je Saković.
Prema njegovim rečima, proizvođači zbog toga sa nestrpljenjem očekuju potez države koja bi preko Direkcije za robne rezerve mogla da interveniše i učini tržište aktivnim time što bi se uključila u otkup pšenice.
Saković je kazao da će Udruženje predložiti nadležnim ministarstvima da Direkcija namenski proda oko 100.000 tona pšenice isključivo namenjenu za izvoz i da ta sredstva iskoristi u vreme žetve za kupovinu novih količina.
Vladi i nadležnom ministarstvu takođe će biti predloženo da, zbog očuvanja cene kukuruza, koja je u poslednjih nekoliko dana počela naglo da raste, a i zbog obezbeđenja novih izvora sredstava za kupovinu pšenice, proda tokom maja i 100.000 tona kukuruza.
Saković je ukazao da će biti predloženo da i ta sredstva budu namenjena za kupovinu pšenice u junu kada bude žetva i dodao da bi kupovinom oko 200.000 tona u samoj žetvi, tržište moglo da zaživi.
Potreban podsticaj izvoza pšenice
Prema njegovim rečima, da bi kompletna situacija na tržištu pšenice bila rešena neophodno je i da se nađu sredstva za izvozni podsticaj pšenice, koji je ukinut pre šest godina.
Kada je reč o izvozu, pored Makedonije, moglo bi se računati na tržište Mediterana i Bliskog istoka, kazao je Saković, ali i dodao da Srbija tu ima izrazito jaku konkurenciju Rusije i Ukrajine, a delimično i Bugarske.
"Srbija ima potencijale, ali mora se puno toga uraditi, istakao je on i ukazao da se to pre svega odnosi na unapređenje prosečnog prinosa, kao i dovođenje srpskih proizvođača u ravnopravan položaj sa proizvođačima u Hrvatskoj, Mađarskoj i Rumuniji.
"Ako srpski proizvođači rade pod istim uslovima kao i proizvođači u tim zemljama, onda svakako ne mogu zaostajati ni u prosečnim prinosima, a niti imati nepovoljnije cene", istaknuto povodom osnivanja "Žita Srbije".
