Izvor: Politika, 23.Nov.2013, 12:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Opasnost – hemikalije na putu
Izlivanje amonijum-hidroksida na carinskom terminalu kod „Veletržnice Beograd” potvrdilo je da se akcidenti sa opasnim materijama uglavnom dešavaju pri utovaru, istovaru ili transportu
Carinski terminal kod „Veletržnice Beograd” juče je radio normalno nakon što je prethodne večeri došlo do ekološkog akcidenta u komercijalnom delu magacina carinarnice. U toku utovara žice oštećen je kontejner u kamionu i iz njega je procurila tečnost neugodnog mirisa. Vozač >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je sanirao oštećenje na ventilu kontejnera i uz asistenciju radnika koji su se tu zatekli pokušao da vodom spere hemikaliju.
Nakon što je kamion otišao iz magacina, trojica radnika „Parking servisa” koja su pomagala u utovaru požalila su se na peckanje i svrab u nosu i grlu. Na terminal je stiglo 27 vatrogasaca sa sedam vozila, ekotoksikološka ekipa gradskog Zavoda za javno zdravlje i Hitna pomoć, a policija je obezbeđivala mesto intervencije. Radnici sa simptomima prebačeni su na VMA, a kući su pušteni u toku večeri.
Vatrogasne ekipe gotovo sat vremena su ispirale hemikalije. Ekotoksikološka ekipa utvrdila je da koncentracija nije bila opasna po zdravlje. Prolivena hemikalija je pre dolaska vatrogasaca bila razblažena vodom, pa nije bilo moguće utvrditi o kojoj materiji je reč, a ni u evidenciji carinskog terminala nije bilo podataka o tovaru opasne materije.
Kako objašnjavaju u Upravi za carine, hemikalije nisu bile predmet carinjenja, već samo žica, koja je posle procedure premeštena u komercijalni magacin, gde je utovarena viljuškarom „Parking servisa”.
Terminalu se javio direktor privrednog društva „Eko gal” iz Bora, koji je potvrdio da tom preduzeću pripada kanister od 1.000 litara rastvora amonijum-hidroksida, kupljen od firme „Tehnohemija”. Nakon merenja u Boru, ustanovljeno je da nedostaje između 150 i 200 litara ove materije, pa je indirektno utvrđeno koliko je amonijum-hidroksida iscurilo u Beogradu.
Udesi sa opasnim materijama uglavnom se ne dešavaju u postrojenjima gde se proizvode ili prerađuju nego upravo, kao u ovom slučaju, dok su na putu ili dok ih utovaruju i istovaruju. Većina tih akcidenata nastane zbog prevelike brzine u transportu ili kada se opasan teret ne pričvrsti kako treba. Za to je odgovornost i na pošiljaocu i na vozaču, kaže Ljubomir Petrović, vlasnik firme „Trigon inženjering”, koja obučava vozače za opasne materije, i jedan od članova radne grupe koja je pisala Zakon o transportu opasnog tereta.
– U ozbiljnim zemljama pošiljalac podrobno proveri i vozača i vozilo pre nego što počne utovar – napominje Petrović.
U našoj praksi, pošiljalac često ni ne popuni precizno otpremna dokumenta, iz kojih bi se barem, kad dođe do udesa, odmah videlo kakva se hemikalija oslobodila. Ekotoksikološke jedinice, koje reaguju u slučaju ovakvih akcidenata, to ne mogu ni unapred da saznaju. Jer, ministarstva saobraćaja i unutrašnjih poslova, koja izdaju dozvole za transport opasnog tovara, nisu obavezna da obaveste te jedinice o sastavu pošiljaka koje su odobrili i njihovim rutama. Zato stručnjaci koji izlaze na teren ne znaju sa kakvom se opasnošću suočavaju.
Još jedan dokument koji bi pomogao, ali u Srbiji nije praksa, jeste dosije cisterne, u kojem se, makar u svetu, evidentira kad je ona poslednji put prošla pregled i obnovila sertifikat, od kojeg je materijala pravljena, kakve su joj zaptivke, na koliki pritisak je ispitana...
Našim putevima godišnje prođe nekoliko miliona tona takvog tovara, svakodnevno je nekoliko hiljada ljudi aktivno u tom prevozu, a broj vanrednih situacija se meri promilima, kažu u Upravi za transport opasnog tereta. Malo-malo, ipak, pa na putevima opet popusti ventil neke cisterne i hemikalija iscuri. Nadzor nad pomnim održavanjem sertifikovane opreme i obuku radnika uključenih u prevoz trebalo bi da vodi savetnik za transport opasnog tereta, kakvog bi morala imati preduzeća koja se bave prevozom, proizvodnjom i preradom takvih materija. Savetnika u Sloveniji ima nešto manje od tri stotine, procenjuje Petrović, dok ih je u celoj Srbiji, kako kažu u Upravi za transport opasnog tereta, nekoliko desetina.
– Unutar jedne takve firme, savetnici drže na oku ceo sistem postupanja sa opasnim teretom. Angažman takve osobe zakonska je obaveza firmi, ali niko kod nas ne sprovodi obuku neophodnu za licencu savetnika. Na edukaciju se, eventualno, ide u Sloveniju ili Hrvatsku, ali ni tamo kvalitet obuke nije besprekoran – kaže Petrović.
Voda može da bude i opasna
– Pre dolaska vatrogasnih ekipa na carinski terminal, vodom je spirana potencijalno opasna materija. U konkretnom slučaju to je bio dobar potez, ali upozoravam da to nije praksa kojoj bi građani trebalo da pribegavaju U dodiru s vodom određene hemikalije mogu burno da reaguju, pa tako dolazi do još teže nesreće – upozorava Rade Milošević, načelnik Uprave sektora za vanredne situacije u Beogradu.
U ovoj godini pripadnici vatrogasno-spasilačkih jedinica, odnosno specijalizovana ekipa imala je 36 tehničkih intervencija sa opasnim materijama. B. V.
Amonijak zapahnuo i „Veletržnicu”
– Radnici na našoj rampi osetili su neprijatan miris i povukli se dalje od ulaza, ka upravnoj zgradi – kaže Vladimir Šobot, portparol „Veletržnice Beograd”, koju od carinskog terminala deli samo ulica.
– Verujemo da to što se desilo u komšiluku nema nikakvog štetnog uticaja na voće i povrće koje se ovde prodaje. Uostalom, stručnjaci Zavoda za javno zdravlje bi nas sigurno obavestili da imaju i najmanju sumnju tom pogledu – uveren je Šobot. D. J. S.
D. P. – V. V.
objavljeno: 23.11.2013.
