Izvor: Blic, 13.Feb.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Opasni vladari Preševske doline
Da li je Nedžat Beljulji, četrdesetogodišnjak iz sela Lučane kod Bujanovca, najbogatiji stanovnik Srbije između Niša i makedonske granice? On to za sebe neće reći, delimično zato što smatra da „može biti opasno"... i zato što misli da nije tačno: „evo, Mišković u Bujanovcu otvara veliki objekat", reći će uz smeh... ali i zato što mu deda Behljulj uvek govori da se ne treba praviti važan i razmetati se.
Deda, i porodica uopšte, u njegovom životu i >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << poslu imaju naglašenu ulogu. Suosnivači kompanije „Elhankomerc", stuba poslovnog carstva Beljuljijevih, četiri su Behljuljijeva unuka i jedan praunuk, koji u Prištini privodi studije menadžementa na Američkom koledžu.
Osnovna delatnost „Elhankomerca" je promet starim papirom i ostalim sekundarnim sirovinama. Počeli su '96. i danas na Kosovu imaju 28 otkupnih stanica, a donedavno su sav skupljeni papir prodavali fabrikama u Srbiji. Sada im se već javljaju kupci iz Bosne i Albanije koji nude veće cene.
Poslednja je dedina
Otac mu je sredinom osamdesetih u penziju otišao sa mesta direktora bujanovačke RK „Beograd", a deda se bavio tekstilom. Danas, od osamnaest muških članova familije Beljulji, 15 su trgovci a trojica prosvetni radnici. Petorica „suosnivača" vode kompaniju, ali u donošenju strateških odluka svi učestvuju, a poslednju reč ima - deda Behljulj.
- Mi mlađi često se šalimo sa starijima kad se uveče svi skupimo... kod nas se sedi u velikoj sobi, onako, na podu... i oni uvek traže da gledaju dnevnik RTS, navikli još iz vremena SFRJ... a mi, iz inata, onaj kosovski. Pa na kraju, pošto imamo veliki plazma televizor, što ima sliku u slici, pustimo oba... Ali, to je šala, pa neću ja da se stvarno informišem iz dnevnika, vesti saznajem sa interneta... - kaže Nedžat Beljulji.
Svake dve godine jednog od „suosnivača" ostali glasanjem biraju za predsednika kompanije, a on je jedini na toj funkciji dva mandata. Nedžat, sada oženjen Albankom iz Skoplja i otac troje dece, posle završene trgovačke škole u Bujanovcu, upisao se na Višu komercijalnu u Skoplju, ali je istovremeno radio i kao trgovački putnik - u Makedoniji je zastupao fabriku građevinskog materijala „Toza Marković".
Čitavih deset godina, do decembra 2004. godine, bio je zakupac ciglane u Vladičinom Hanu, a onda ju je i kupio na aukciji, da bi dva dana kasnije ta privatizacija bila poništena jer su Hančani, uz podršku nekih medija iz Srbije, pokrenuli kampanju da zaustave „najezdu Šiptara". Dva puta je Vrhovni sud odlučivao u njegovu korist, ali ništa... Sada sprema predmet za Strazbur.
„U vreme sankcija, kad sam bio zakupac, bolnica u Vranju nije imala mazut, a ja sam ga preko veza sa turskim Unproforom na makedonskoj granici, obezbeđivao za ciglanu. Radilo se punom parom, i 282 radnika je primalo plate... Sad je ciglana pod stečajem, nema plata... Vlada se ponaša kao da je Srbija samo do Vranja, sve južnije je pustinja gde ministri dolaze samo da se slikaju...", kaže Nedžat Beljulji.
Istovremeno, svestan je da trenutna politička situacija umnogome pogoduje poslovanju „Elhana": „Srbin iz Beograda ne može na Kosovo, Albanac iz Prištine u Srbiju... mi iz Bujanovca i Preševa smo kao neki most..."
Oko Nove godine Nedžat Beljulji dospeo je u žižu javnosti zbog sukoba sa gradonačelnikom Bujanovca Nagipom Arifijem: prvo je televizija „Spektri", inače u vlasništvu „Elhana", kritikovala Arifijev rad, pa je ovaj pretio urednicima i ispsovao ih, da bi sredinom januara mediji u Srbiji javili da je „jedan Albanac sa sekirom upao u prostorije televizije i porazbijao sve što je mogao". Policija je dva dana kasnije privela izgrednika, ali sa prijavom samo zbog „nepristojnog, drskog i bezobraznog ponašanja"!
„U Preševskoj dolini je", kaže Beljulji, „veoma profitabilno baviti se politikom. Neki politički vladari tako su tek u svojoj petoj deceniji sebi obezbedili prvo radno mesto, i to glasovima birača, pošto ništa drugo i ne znaju da rade nego da vode izborne kampanje. Hipnotišu biračko telo bombastičnim obećanjima... a neškolovani narod, bilo da su Albanci, Srbi ili Romi, veruje im."
I kriminalac i patriota
- Ovde gde ja živim i radim veoma je teško i opasno biti uspešan i misliti svojom glavom - samozvani vladari Preševske doline ne opraštaju onima koji imaju svoje stavove i ubeđenja. Kad sam se suprotstavio njihovom diktatu, i progovorio drugačije od njih, proglašen sam za nacionalnog izdajnika, kriminalca, čoveka sa sumnjivom prošlošću... A do juče sam i za njih bio pošten i human čovek i veliki patriota... - kaže rezignirano Nedžat Beljulji.
Nije da se i on sam nije bavio politikom: na listi partije Rize Halimija imao je najviše glasova na lokalnim izborima, ali mu je stranka oduzela mandat čim je u vreme „Sablje", bio uhapšen „zbog kriminala". Posle 38 dana zatvora pušten je, bez optužnice, i država Srbija platila mu je odštetu, ali nerado govori o tome - kaže da se „vlast ljuti kad se priča o njenim greškama". Zna se, međutim, da je odšteta isplaćena kompaniji i njemu lično, veća od one koju je dobio Aca Tomić.
A još ranije, bio je u redovima „Oslobodilačke vojske Preševa, Bujanovca i Medveđe". „Ceo svoj fizički, materijalni i moralni potencijal stavio sam u službu svog naroda", kaže birajući reči. Nosio je pušku, a onda se toga manuo kad je shvatio da „odluku o sudbini nas malih donose mnogo veći od nas". Uveren je da će Kosovo dobiti nezavisnost, i da je to dobro za stabilnost u celom regionu, a na pitanje: hoće li, ako dođe do podele Kosova, Albanci sa juga Srbije tražiti promenu granica... odgovara - i ovde birajući reči - da će „poštovati odluku ljudi koji se time bave".
Mnogo je rečitiji kad govori o opštinskim problemima. „Ovde se živi gore nego za vreme hiperinflacije i sankcija, čak gore nego u vreme bombardovanja i rata, svake godine gasi se po nekoliko stotina radnih mesta - najveća kapitalna investicija za 2008. je vojna baza. I to iz sredstava NIP!", kaže, okrivljujući za to i albanske i srpske političare.
Đinđić - politički idol
U intervjuu za jedan dnevni list sa Kosova Beljulji je pozvao gradonačelnika Bujanovca da se ugleda na prvog čoveka Inđije, Gorana Ješića, koji je budućnost svog grada video u razvoju privrede i privlačenju stranih investitora. Hoće li se, opet, baviti politikom? Izgleda da hoće. A u pomenutom intervjuu za kosovsku javnost, on je bez ustezanja izjavio: „Politički idol bio mi je pokojni srpski premijer Zoran Đinđić."
I džamijama i crkvama
Poslednjih dvadeset godina „Elhan" poklanja po 800 novogodišnjih paketića đacima iz bujanovačkih sela, a tokom četiri godine sankcija obezbeđivao je grejanje za škole u četiri albanska i jednom srpskom selu. Potpuno ili delimično finansirali su izgradnu obdaništa, mosta i škole u Lučanu, a donatori su džamija, ali i pravoslavnih crkvi. Jedini fudbalski klub Albanaca uključen u II ligu Srbije, „As" iz Bujanovca, vlasništvo je „Elhana".
