Izvor: Politika, 21.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Opasna brza hrana
Brza hrana sve više osvaja i naše društvo, a svest o tome koliki je njen uticaj na naš život polako se gubi. Ovo američko "otkriće", koje je u prvo vreme bilo sinonim zaposlenih, postalo je merilo socijalnog statusa i danas predstavlja razliku između bogatih i siromašnih. Među ovim drugima, smatraju stručnjaci, podstiče i epidemiju gojaznosti. Previše masnoća u ishrani, kalorija i šećera ne samo da stvara gojaznost, već izaziva i razne druge posledice i oboljenja – dijabetes, kardiovaskularne >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << bolesti i hormonalne poremećaje.
"Zamrznuti pomfrit i ulje za prženje sadrže veštačke arome koje naša čula ne mogu da osete, jer razlika zapravo i ne postoji. Velika koka-kola iz 'Mekdonaldsa' sadrži 310 kalorija, odnosno 10 supenih kašika šećera. Hamburger sadrži 820 kalorija i 43 grama masnoće", napisao je Erik Šloser u knjizi "Nacija brze hrane". Jedan tipičan fast food obrok ima dva puta više kalorija od prosečnog obroka naše tradicionalne kuhinje.
Najnovija istraživanja pokazuju da se osobe koje često jedu ovu vrstu hrane goje čak iako imaju osećaj da ne unose više hrane nego uobičajenim obrokom, jer ljudski organizam nema sposobnost da prepozna hranu bogatu kalorijama.
Druga opasnost koju krije brza hrana jeste mogućnost da izaziva zavisnost sličnu onoj od nikotina ili morfijuma, tvrde naučnici. Naime, sprovedeno je istraživanje na pacovima i utvrđeno je da oni vremenom postaju zavisni od šećera i masnoća koje sadrži brza hrana. Kad su prestali da dobijaju ovu vrstu hrane, počeli su da zapadaju u anksiozna stanja koja je pratila drhtavica sa cvokotanjem. Zagovornici ove teorije smatraju da hrana bogata šećerima i masnoćama stimuliše lučenje hemikalija koje stvaraju osećaj zadovoljstva, a te promene imaju dugotrajan efekat sličan onom kod drugih vrsta zavisnosti. Ipak, drugi naučnici se ne slažu sa ovom tvrdnjom i oni ističu da obrok brze hrane izaziva samo brz porast nivoa šećera u krvi, a zatim i njegov nagli pad. To dovodi do želje za uzimanjem takvog sličnog obroka. Prema ovoj grupi stručnjaka, "krivac" je nagli pad šećera u krvi, a ne zavisnost.
Brzoj hrani su najpodložniji mladi. Oni prihvataju život kakav im se nudi putem spotova. Satima sede za kompjuterima, igraju video-igre i gledaju televiziju, sve više zanemarujući kretanje i sport. A kalorije i masnoće se talože... Baš kao i rizici za razne zdravstvene probleme.
[objavljeno: ]
.jpg)
