Izvor: RTS, 08.Feb.2014, 20:46   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Opanak u krizi

Manjak stočnog fonda i sivo tržište uzrok nestašice kvalitetne kože. Ugrožen rad opančara. U Privrednoj komori napominju da su ponudu kavalitetne kože na domaćem tržištu smanjili otkupljivači jer je slobodno izvoze, ali i stranci koji su kupili domaće fabrike.

Zbog nestašice sirove kože naša kožarska industrija godinama je u krizi. Mesecima i opančari upozoravaju da im je zanat pred gašnjem. Jedina fabrika iz Rume koja ih je snabdevala specijalnom kožom prodata >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << je stranom partneru koji, kažu, više nije zainteresovan za tu proizvodnju. I ostali privrednici tvrde da je kvalitetnu kožu teško obezbediti i iz uvoza.

Bez opanka ni u kolo se ne hvata. Deo je narodne nošnje i tradicije pa je i najprodavaniji srpski suvenir. U našoj zemlji ima 25 registrstrovanih opančarskih radnji. Rade za domaća kulturno-umetnička društva, prodavnice suvenira, a veliki deo proizvodnje namenjen je našoj dijaspori.

Branislav Mitrović, opančar kaže da pravi šumadijske šiljkane koji su malo komplikovaniji, jer je potrebna duža izrada od ostalih. Prema njegovim rečima za potrebnom je četiri sata za izradu opanaka.

Bivša domaća kožara u Rumi za njih je proizvodila specijalno štavljene tri vrste kože, teleću, svinjsku i koziju. Od jesenas opančarima je zanat ugrožen jer takvu kožu ne mogu više da nabave.

Dejan Milosavljević, predsednik Udruženja zanatlija "Naše ruke" kaže da se troše stare zalihe kojih gotovo i nema.

"Strani proizvođači i kada bi ih našli moraju opet da se prilagode da bi ta koža bila i najoptimalnija da bi se napravio kvalitetan opanak", kaže Milosavljević.

Tražili su pomoć preko Etnografskog muzeja i nadležnih ministarstava. Neki su dobili uzorke kože iz Turske ali su od uvoza odustali jer im je neisplativo.

Opanci koštaju oko 25 evra. Međutim ako bi je pravili od uvozne kože bile bi i tri do četiri puta skuplje.

Miomir Aleksić - Kiri, vlasnik zanatske radnje kaže da u pitanju nije luksuz već tradicija i kultura.

"Ipak, ako roditelj razmišlja da li će obuti dete da ide u školu ili da mu kupi opanke za folklor, pre će mu kupiti patike za školu", rekao je Aleksić.

U Privrednoj komori napominju da su ponudu kavalitetne kože na domaćem tržištu smanjili najpre otkupljivači jer je slobodno izvoze, a zatim i stranci koji su kupili domaće fabrike, pa prerađenu kožu takođe, plasiraju na strana tržišta. Dugoročno poboljšanje u toj oblasti treba tražiti pre svega u povećanju stočnog fonda.

Milorad Vasiljević iz Udruženje za tekstil i kožu PKS kaže da su kratkoročne mere  suzbijanje sivog tržišta.

"Imamo pojavu da sada otkupljivači izvoze sirovu kožu nelegalno na Kosovo tako da je i to jedan od razloga zašto nema dovoljno kože u Srbiji", kaže Vasiljević.

Naša zemlja uvozi kožu iz Italije, Kine, Indonezije i Vjetnama, a najkvalitetnija je italijanska.

Nastavak na RTS...