Izvor: B92, 30.Sep.2011, 15:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Oni ne znaju ni šta je Balkan"
Beograd -- Sociolog Ratko Božović smatra da je naš put u Evropu omeđen s jedne strane našim očekivanjima i promenama u nama, ali i time što nas Evropa nije uvek razumela.
"Očekivanja su bila da ćemo snažnim koracima poći ka svetu, koji nije baš bio blagonaklon svakog trenutka i nije nas razumeo, taman onoliko koliko svet ne razume balkanske zemlje, balkansku istoriju i balkanski identitet", rekao je Božović.
Nas su često, dodaje, ocenjivali oni koji i dalje ne >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << znaju dobro ni šta je Balkan, ni šta su mogućnosti Balkana, niti naše, koji smo deo te ballkanske priče.
Pored toga, mi imamo jedan temeljan "domaći" problem, a to je problem samoodređenja, to gde mi jesmo i šta mi možemo, kaže profesor Božović.
"Prevashodno je ovde sve određivano iz polja politike i političkim rezonom i mislim da smo zbog toga bili umreženi jednom velikom simulacijom i manipulacijom sa stanovišta istine i sa stanovišta slobode", objašnjava Božović.
Sloboda je, dodaje, da jasno kažemo ko mi jesmo i šta hoćemo u toj priči o Evropi, ali smo do sada u toj priči izgubili silno vreme.
Po njemu, krivci za to su najvećim delom političari u Srbiji, jer se ovde sve odvija najpre u političkoj ravni, kroz borbu za pozicije, status, a praćeno je poluistinama, poluprevarama, polunadmetanjima.
Zato, po mišljenju Božovića, ljudi iz kulture najbolje prepoznaju da mostovi do sveta idu upravo preko kulture koja, kako kaže, sigurno vodi do Evrope i drugih zemalja sveta, a ne možemo spoznati šta mi jesmo u domenu vrednosti ako se ne uporedimo s drugima.
"Kultura je teško propatila politički izolacionizam, jer ona ne trpi zatvorenost koju smo imali dok smo bili na svetskoj margini. Kultura po onome što je duh slobode u njoj, po onome što su njene vrednosti ne može da trpi zatvorenost, koja je suprotna samoj suštini kulture i ljudi koji su kulturni stvaraoci", smatra Božović.
Kao primere koji su razbili i razvejali tu zatvorenost Božović navodi naše filmove koji uspevaju u svetu, kako kaže, "tu se više niko ne pita iz koje to zemlje dolazi, nego kakva je vrednost u pitanju".
"Kulturni poslenici su spoznali da se vrednostima može stići do onoga drugog i da se mora videti taj drugi ne kao onaj koji će nas povrediti i dezavuisati. Povremeno nam kvari doživljaj to što mi imamo tu metodologiju da je nama neprestano kriv neko drugi, koga nismo mogli savladati", objašnjava Božović.
Nedavno održani regionalni samit Unicefa u Viminacijumu, po mišljenju Božovića, dobra je ideja i pravi način da se svetu predstavimo u dobrom svetlu, da naša istorija i tradicija, kultuno nasleđe dobiju šansu da "se probiju".
"Mesto gde se sve to događalo pripada našem identitetu u kulturi i uvek bih podržao takve namere i realizacije."
I to što sada putujemo bez viza za Božovića je veliko dostignuće i način da bolje upoznamo Evropu, kojoj težimo, i približimo joj se .
"To što se desilo u sferi slobodnog putovanja je važna stvar, jer je bila žalosno mala brojka studenata koji su putovali, to je delovalo suprotno samoj suštini epohe u kojoj mi živimo i suštini vremena u kojem živimo sa stanovišta ljudskih komunikacija", zaključio je Božović.
