Izvor: RTS, 15.Avg.2012, 17:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Omerović: Zukorlićevo neznanje
Izjava muftije Muamera Zukorlića da je Aćif efendija heroj je užasan pokušaj izjednačavanja osvedočenog saradnika okupatora i zločinca sa sopstvenim narodom, kaže Meho Omerović, funkcioner SDPS-a.
Predsednik skupštinskog Odbora za ljudska prava Meho Omerović ocenio je da da najnovija izjava muftije Muamera Zukorlića da je Aćif efendija heroj, nije ništa drugo nego "užasan pokušaj izjednačavanja osvedočenog saradnika okupatora i zločinca sa sopstvenim narodom".
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << />
"Navikao nas je Zukorlić na razne zapaljive izjave i nebulozne ideje tokom kampanja za predsednika i reisa. Posle poraza na tim poljima krenuo je u prekrajanje istorije i to na način koji najviše štete nanosi upravo Bošnjacima", naveo je Omerović u izjavi dostavljenoj medijima.
Muftija Muamer Zukorlić je na Trgu Gazi Isa-bega Isakovića rekao da su Bošnjaci jedini narod u Evropi koji nikad nije imao fašističku, niti bilo koju srodnu ideologiju i da je svaki pokušaj da se to Bošnjacima spočitava izmišljotina i da nije osnovana.
"Želim da istaknem da je Aćif efendija naš heroj. On je organizovao odbranu Novog Pazara od četnika i da nije bilo te odbrane, Bošnjaka bi danas bilo kao u Priboju, Novoj Varoši i Pljevljima", rekao je Zukorlić na manifestaciji "Festival islama 2012." održanom povodom meseca posta Ramazana.
Meho Omerović, inače funkcioner Socijaldemokratske partije Srbije Rasima Ljajića, da je nedopustivo na ovakav način pokazivati neznanje o osnovnim istorijskim činjenicama.
"Upravo je služeći Hitleru, osnivajući albansku fašističku organizaciju, boreći se za Veliku Albaniju, taj 'muftijin heroj' pokazao koliko mu je stalo do Bošnjaka", zaključio je Omerović.
Vlada Srbije je prošle sedmice raspravljala o prisustvu ministra Sulejmana Ugljanina postavljanju spomen ploče Aćif-efendiji, u pešačkoj zoni, na mestu na kojem je nekada bila njegova kuća.
Aćif Hadžiahmetović, u narodu poznat kao Aćif-efendija, bio je inicijator formiranja muslimanske stranke "Džemijet", zabranjene 1924. godine. U vreme nemačke okupacije, u aprilu 1941. godine, nemačka Krajs komanda postavlja ga na čelnu funkciju u Novom Pazaru.
Kada su Novi Pazar oslobodili partizani, Aćif Hadžiahmetović, je zajedno sa nekoliko stotina svojih istomišnjenika i saradnika, zbog saradnje sa okupatorima, streljan 21. januara 1945. godine na Hadžetu, mestu gde je kasnije izgrađeno istoimeno naselje.
