Izvor: RTS, 24.Nov.2014, 12:43   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Omerović: Deca ulice najugroženija grupa

Deca ulice spadaju u jednu od najugroženijih grupa, a najveći broj njih dolazi iz romske populacije, izjavio je na radnom sastanku ''Položaj dece koja žive i rade na ulici'' predsednik skupštinskog Odbora za ljudska i manjinska prava i rodnu ravnopravnost Meho Omerović.

Meho Omerović je naveo da su ljudska prava dece ulice višestruko ugrožena, da žive u nehumanim uslovima, i da im je ugroženo pravo na obrazovanje, zdravstvenu zaštitu, bezbedan život.

"Međutim, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << ono što je najviše poražavajuće jeste da njihova prava ugrožavaju i njihovi roditelji ili članovi uže ili šire porodice'', upozorio je Omerović, prenosi Tanjug.

Kako kaže, ta deca su često zanemarivana, zlostavljana, dolaze iz prinudnih brakova, radne eksploatacije i trgovine decom.

Imajući u vidu da su deca emotivna i ekonomski zavisna, prema njegovim rečima, često ne žele da policiji ili drugim državnim organima prijave članove svoje porodice i na neki način su prinuđena i pristaju na takav položaj.

Omerović upozorava i da je država u značajnoj meri neosetljiva na te probleme ocenjujući da su svi pomalo navikli na scene kako deca prose na semaforima, ispred crkvi.

''Njihov težak položaj je posledica i neadekvatnog odgovora kako društva tako i nadležnih institucija. Oni su i dalje u velikoj meri za institucije sistema pravno nevidljivi, nisu upisani u matične knjige, nemaju zdravstvene knjižice, ne pohađaju osnovnu školu'', rekao je Omerović.

Podsećajući da su nedavno usvojene izmene i dopune Zakona o vanparničnom postupku u cilju rešavanja položaja nevidljivih lica, on je istakao da u narednom periodu mora da se vidi da li se tim dokumentom rešavaju problemi.

''Prošlo je dosta vremena i skupština i odbori naročito, mogli bi zajedničkim aktivnostima da pribave neophodne informacije i da predloži dalje mere u cilju što efikasnije primene zakona'', rekao je Omerović.

Naveo je i da poslednji događaji govore o porastu vršnjačkog nasilja i broja krivičnih dela koje su počinili maloletnici.

''Nasilje dece prema starijim sugrađanima predstavljaju samo vrh komplesnog problema. Ti primeri govore da moramo više i ozbiljnije raditi na pitanjima i problemima sa kojima se deca, a posebno ona koja dolaze iz marginalizovanih grupa i na čije ponašanje i svest sigurno utiču i teške nehumani uslovi u kojima odrastaju, susreću'', istakao je Omerović.

Smatra i da za rešavanje dečjeg prosjačenja, ali i težih krivičnih dela koja su počinili maloletnici, nisu dovoljni samo zakoni, prekršajne i vaspitne mere i sankcije, već da je potreban terenski rad i konkretne aktivnosti, kao i efikasnije usluge institucije.

Šefica sektora operacije Delegacije EU u Srbiji Jolanda San Hose smatra da je, kada se radi o pravima deteta, Srbija napravila veliki napredak.

Međutim, ona upozorava da se romska i deca sa invaliditetom suočavaju sa mnogim problemima - nisu registrovana nakon rođenja, nemaju nikakva prava, suočena sa problemom socijalne i zdravstvne zaštite.

''Očigledno je da se deca sa ulice, koja su najranjivija grupa u društvu, suočavaju sa nejednakim šansama i imaju ogranične prilike'', rekla je San Hose ocenjujući da je loše to što nijedna preporuka zaštitnika građana nije usvojena.

Radnom sastanku prisustvovali su i direktor Unicefa Srbije Mišel Sen Lot koji je naveo da su deca ulice često žrtve nasilja i zlostavljasnja i da žive u najvećem siromaštvu. Skupu je prisustvovala i zamenica zaštitnika građana za prava deteta Gordana Stevanović.

Nastavak na RTS...