Izvor: Politika, 29.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Omča, kome?
Sadam Husein je bio okrutni tiranin i teško da iko to može da osporava. Dokazano je da je sistematski proganjao i masakrirao političke rivale i sopstveni narod.
Najviši irački sud smatra da zbog zločina protiv čovečnosti zaslužuje da bude pogubljen. Danas, sutra, u svakom slučaju za manje od mesec dana.
Da li će njegova egzekucija uticati na pogoršanje ionako haotične situacije u Iraku? Da li je to sipanje ulja ili vode na vatru? Ko će prevagnuti: oni koji su se >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << radovali kad je izrečena presuda, ili oni koji su zbog presude demonstrirali?
Vlasti u Bagdadu ozbiljno moraju da o ovome porazmisle pre nego što navuku omču raisu koji je 24 godine brutalno upravljao Irakom. Više se ne radi o egzekuciji. Sudstvo je saopštilo svoju konačnu reč. U pitanju je sudbina zemlje koja se tragično podelila posle invazije, pada Sadamovog režima i troipogodišnje okupacije.
Istina je da je Sadam, po uzoru na omiljenog Staljina, istočnjački surovo gazio većinu Iračana, nevezano za njihovo etničko ili versko poreklo. Ali, istina je takođe da ga značajan deo stanovništva i danas smatra legitimnim i – iznenađujuće – uvaženim liderom.
Neobrijani, umorni i unezvereni Sadam uhvaćen u zemunici nije Sadam koji Iračanima ostaje u pamćenju. Ovaj poslednji je uredan, snežnobele košulje i dobro skrojenog crnog odela. Bio je više od palog diktatora, više od ratnog zločinca: eksploatišući sudsku dramu, na neki uvrnuti način postao je personifikacija suverenog Iraka. "Ja sam Sadam Husein, predsednik Iraka", rekao je na početku suđenja i tako se držao do kraja.
Ljutit i provokativan, umnogome je povratio imidž moćnog. Uspeo je da iz sudnice odašilje svoje poruke pozivajući na otpor okupatoru. Držao se Kurana i na poslednjem suđenju – kada mu je odbijena žalba i kada smo ga moguće poslednji put videli – uzvikivao da je spreman da postane mučenik.
Takav Sadam ima uticaj. Oni koji ga podržavaju tražiće revanš za njegov život ne nameravajući da odustanu od oružane borbe protiv koalicije stranih trupa koje predvode Amerikanci i iračke armije koju Amerikanci pokušavaju da stvore. Nisu bili pokolebani ni kada su poginula dvojica Sadamovih sinova. Logično je očekivati da bi Sadamovo pogubljenje pojačalo otpor. Moguće i šire od provincija Al Anbar i Salahudin.
Atmosfera neizvesnosti ne tiče se isključivo oružanog otpora. U početku su mnogi bili srećni što se Sadamu sudi u Iraku. Danas su skeptični. Čak i oni koji su doživeli emotivnu satisfakciju, nisu sigurni da li je suđenje bilo fer.
Pamti se da je Džordž V. Buš, neposredno posle Sadamovog hvatanja decembra 2003, presudio i pre suđenja rekavši da zaslužuje "krajnju kaznu". Ima ih koji veruju da je proces bio prepušten Iračanima samo da bi se snizili kriterijumi međunarodne pravde i njenih standarda. Istovremeno, porede Sadamova i ova vremena – za koja on svakako nije odgovoran.
S druge strane su oni koji smatraju da će otpor splasnuti ukoliko Sadam bude što pre uklonjen. Tvrde da se neki Iračani bore samo zato što se nadaju da će se vratiti na vlast. Kada bude visio, ta nada umreće zajedno sa njim.
Niko ne tvrdi da treba ustuknuti pred terorizmom koji je okupacija unela u Irak. Ali, nove vlasti problematičnog legitimiteta, ograničenog dometa i obeshrabrujuće bespomoćnosti moraju da razmišljaju o efektu mrtvog Sadama u kontekstu sadašnjeg napora da nekako pomire većinske šiite i manjinske sunite.
Pred novim iračkim liderima nije nimalo laka odluka. Predsednik Džalal Talebani, koji bi morao da aminuje egzekuciju, već se sklonio u zavetrinu isturajući pred sebe štit protivnika smrtne kazne.
I dok Amerikanci aplaudiraju, okupacija je ta koja generiše otpor. Sadam već odavno nije toliko važan. Baš zato su vlasti u Bagdadu pred ozbiljnim problemom kako da zadovolje pravdu i da istovremeno ne ugroze egzistencijalne interese zemlje.
Pogubljenje Sadama bila bi definitivna tačka na eru njegove diktature, ali i veliki znak pitanja za budućnost Iraka. Ne zbog njega, mnogo više zbog onih koji su okupirali Irak.
Boško Jakšić
[objavljeno: 29/12/2006]
