Izvor: Blic, 22.Jan.2014, 16:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Omaž Miri Trailović
Kultno beogradsko pozorište danas je organizovalo svečanost na kojoj je obeleženo 90 godina od rođenja i 25 od smrti jednog od svojih osnivača čije će ime poneti velika scena tog teatra.
Na inicijativu v.d. direktorke Ateljea 212 Ivane Dimić i po odluci Upravnog odbora, Velika scena tog pozorišta dobiće ime legendarne upravnice, pozorišne, radio i TV rediteljke.
Mira Trailović (1924, Kraljevo - 1989, Beograd) je nesumnjivo jedna od ključnih ličnosti ovdašnjeg, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i ne samo ovdašnjeg teatra. Kada su Joneska 1971. pitali šta ga je dovelo u Beograd i šta je u njemu video, odgovorio je: “Miru Trailović. Zar to nije sasvim dovoljno?”
Govornici
Danas će u Ateljeu o Miri govoriti Ivana Dimić, Borka Pavićević, Jovan Ćirilov (na slici s njom) i Ljubomir Simović.
Svojom izuzetnom energijom Mira Trailović je od Ateljea 212, čiji je bila dugogodišnji upravnik, stvorila kultno mesto. Naime, to pozorište koje je ona zajedno sa grupom istomišljenika stvorila 1956, bilo je prvi teatar istočne Evrope u kojem se igrala predstava “Čekajući Godoa” Semjuela Beketa, prvi koji je sa predstavom “Ko se boji Viržinije Vulf” Edvarda Olbija, u njenoj režiji, gostovao u SAD, otvorivši „Linkoln centar“ u Njujorku, prvi u kojem su otkrivani i jugoslovenskoj publici predstavljeni avangardni pisci Sartr, Jonesko, Žari, Šizgal, Kopit, Žene...
„Buldožer u bundi“
Ostalo je zabeleženu da su je mnogi u šali i iz milošte zvali „buldožer u bundi“. Njene predstave kada je o režiji reč bile su avangarda u pozorišnom životu Beograda. A oni koji su je poznavali kažu da njoj u spomen treba reći da se grozila reči „avangarda“. Odbijala je da njen rad ima ikakve veze s tom odrednicom i uvek je postavljala pitanje: „A šta je to avangarda?“.
Zajedno sa Jovanom Ćirilovim osnovala je Beogradski internacionalni teatarski festival - Bitef, čiji je umetnički direktor bila od 1967. do smrti. U vreme kada je svetskom političkom scenom dominirao Hladni rat, taj festival je bio jedinstveno mesto na kojem su se sretali umetnici sa obe strane gvozdene zavese. Njeni gosti i gosti Beograda bili su Beket, Piter Bruk, Žan-Pol Sartr, Bob Vilson, Pina Bauš, La Mama, Grotovski...
Dobitnica je najvišeg odlikovanja Francuske za ono što je ostvarila dok je živela i radila u Parizu u Teatru nacija.
Najčitanije SADA:
