Izvor: B92, 04.Avg.2015, 16:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Oluja sa ove strane - "privremeno" 13 godina
Dvadeset godina posle Oluje tridesetak porodica koje su u Hrvatskoj bile primorane da napuste svoje domove u Srbiji još nemaju svoje kuće.
Ipak, pored tih, egzistencijalnih problema, muče ih i progone sećanja na dan kada su im se životi zbog akcije Oluja iz korena promenili.
"Tačno sam izbegla kad je dan bombardovanja Knina, evo danas na dan rođendana moga sina. Pa zamislite sad da je moj sin došao na dan Oluje i bombardovanja kad je bilo na njegov rođendan", >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << kaže Dušanka Pjevalica.
Dušanka Pjevalica je juče posle 13 godina dočekala starijeg sina, koji kao izbeglica živi u Americi. Pre dvadeset godina, tri dana i tri noći sa mužem i decom bežala je za Srbiju. Živi u radničkoj baraci, a nema ni ličnu kartu.
"Kad smo došli ovde, kad smo bili u tim Čortanovcima izgoreli, došli ovde, kažu: vi ste privremeno ovde, privremeno 13 godina. Da nas niko nije upitao imamo mi li mi šta ili nemamo, a 14 godina nikakvog primanja", kaže ona.
Kako kaže, njoj je stalo da ima svoj krov nad glavom.
"Kad vi dođete, mene malo to potrese i to je bolno. Meni je stalo da ja imam svoj krov nad glavom, da imam svoju kućicu, ne mora ona bilo kolika, da imam bašticu, da mogu izaći, jer ja imam strah od zatvorenog prostora", kaže ona.
Priča da je zahvalna i za ovo što je dobila, ali da to nije dom.
"Ali nije to moja kuća. Je l' tako? Šta ja imam drugo za očekivati nego da imam svoj dom? A to nikako. I boli me nepravda", kaže ona.
Imovina u Hrvatskoj koja nije obnovljena, nerešeno stanarsko pravo, neisplaćene a dospele penzije, devizna štednja - samo su neki od problema kojima se rešenje i dalje ne nazire.
"Nedostatak volje može biti samo s one druge strane. Kada neka država postane članica EU onda ni UN i ostalim članicama EU nije u interesu da ta država ima sa svoje teritorije veliki broj izbeglica. To su pitanja koja se guraju pod tepih, jednostavno ne postoji monitoring u Hrvatskoj. To je ono što niko ozbiljno ne razmatra - problem izbeglica u Srbiji koja nisu ostvarila svoja pripadajuća prava u Hrvatskoj", kaže Ivana Naić Ćurko, savetnica za povratak Komesarijata za izbeglice.
Da najtrajnija izbeglička kriza posle Drugog svetskog rata nije rešena kažu i oni koji su još u avgustu 1995. samoinicijativno pružali pomoć izbeglima.
"Tada je veliki broj ljudi je razumeo razloge zbog čega su ti ljudi došli kao što i sada kada živimo u ovo vreme nove izbegličke krize možemo da kažemo da veliki broj ljudi razume patnju lica koja dolaze sa bliskog istoka. Pitanje intergracije tih ljudi zavisi jako puno od lokalnih sredina u kojima se nalaze", kaže Vladimir Petronijević iz Grupe 484.
Kolektivni centar u Krnjači ujedno je i prihvatni centar za tražioce azila. Dušanka Pjevalica patnju azilanata razume, svako jutro kafu pije sa svojim privremenim komšijama Sirijcima.
.jpg)
