Izvor: B92, 04.Avg.2019, 19:16   (ažurirano 02.Apr.2020.)

"Oluja je pogrom" FOTO

Krušedol -- Centralna manifestacija povodom obeležavanja godišnjice hrvatske akcije "Oluja" počela je molebanom koji služi patrijarh srpski Irinej ispred manastira Krušedol

Obeležavanju pod sloganom "Oluja je pogrom" prisustvuju predsednik Srbije Aleksandar Vučić, premijerka Ana Brnabić, predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik, predsednik hrvatskog SDS S Milorad Pupovac, ministri u Vladi Srbije, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << predstavnici Srpske liste sa KiM, Srbi izbegli tokom akcije "Oluja" i veliki broj građana.

Ovo je peti put da Srbija i RS zajedno obeležavaju godišnjicu tog zločina.

Posle molebana, biće prikazan kratak dokumentarni film o proterivanju Srba iz Hrvatske, a prisutnima će se u ime izbeglih obratiti Milica Jurić, a nakon nje Dodik i Vučić.

Predsednik je ranije pozvao sve Srbe, posebno Krajišnike, da dođu kod manastira Krušedol na obeležavanje godišnjice "Oluje", za koju je rekao da je najveće etničko čišćenje posle Drugog svetskog rata.

U akciji, koja je trajala četiri dana, prema podacima Dokumentaciono-informacionog centra Veritas, poginuo je ili nestao 1.861 Srbin, a sa teritorije tadašnje Republike Srpske Krajine koju je zauzela hrvatska vojska, izbeglo je više od 200.000 Srba.

Srbi koji su izbegli iz Hrvatske tokom akcije "Oluja" na današnji dan 1995. godine kažu da rane prognanih i raseljenih nisu, niti će ikada zarasti i da je obeležavanje tog tragičnog događaja u novijoj srpskoj istoriji važno kako bi se sačuvalo sećanje na srpske žrtve.

Milica Jurić, čiji su roditelji Radomir i Ljiljana Mihić bili u koloni izbeglih Srba, ispričala je za Tanjug da su oni želeli da sačuvaju ognjište i da su zato poslednji napustili selo Donji Vaganac, blizu Plitvičkih jezera.

"Ja sam u Srbiju došla 1991. godine sa bratom, sestrom, babom i dedom, dok su roditelji ostali u Lici da čuvaju ognjište i Krajinu. Poslednji su izašli iz sela, tata je poslao mamu sa komšijama, a on je ostao. Mama je do Banjaluke stigla na traktorskoj prikolici, a posle dva dana, došao je i otac", prisetila se Milica.

Kako je navela, Ljiljana i Radomir su iz Banjaluke vojnim kamionima došli do granice sa Srbijom,a odatle su sa komšijama stigli do Srema", rekla je Milica.

U Hrvatsku su se, kaže, posle toga vraćali, ali ističe da tamo nije kao što je bilo pre rata.

"Ostale su samo ruševine, pusta sela i polja, sve je zaraslo, ostala je samo po koja stara osoba koja nema gde ili ne želi da napusti ognjište", rekla je Milica čiji je otac preminuo 2014.godine, majka živi u Novim Karlovcima kod Inđije, a ona sa svojom porodicom u Bačkoj Palanci.

Miloš Duduković koji je izbegao s porodicom sa Korduna kaže da je tokom "Oluje" bilo strašno, nije se znalo ko kuda ide i gde će se zaustaviti.

"Ništa nisi znao, jednostavno smo išli, a dokle ćemo i gde ćemo se zaustaviti niko nije znao. Bilo je jako teško, ne bih želeo ni da se vraćam i sećam svega što smo proživeli“, kaže Miloš.

Sa porodicom je najpre stigao u Ub, odatle su otišli u Batajnicu, a potom, preko Beograda u Irig, gde su i ostali.

Kaže da ga podnožje Fruške gore podseć na rodni, brdoviti Kordun, a za mnoge koji su zajedno sa njim izbegli te godine, ni danas ne zna gde su.

"Posle svega toga ne zna se gde su mnogi od njih završli, ima puno nestalih, ljudi su se razbežali, ima nas po celom svetu", kaže Miloš koji se posle Oluje dva, tri puta vraćao u rodni Kordun.

"Video sam samo dva, tri starija čoveka, od 80 godina, nema tu života više, ni suživota", naveo je Miloš.

Uspeo je, kaže, da proda svoju imovinu, a ima mnogo onih kojima je sve popaljeno i uništeno.

"Tamo je sve zaraslo. Hrvatska jedino održava puteve jer je to njihova zemlja, normalno je da brinu o putevima. Nikada nije bilo tako održavano kao sad. U ovom progonu uspeli su sve da reše, ostvarili su zacrtane ciljeve, a ko je nas iša pitao tada, niko“, zaključuje Miloš Duduković.

Nastavak na B92...

B92: "Bez podele na izbegle i pridošlice - mi smo deo jednog naroda, dosta je što nas drugi dele"