Izvor: Mondo, 01.Dec.2016, 10:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Olivera Marković - glumica, pevačica, diva
Jedna je od najupečatljivijih glumica srpskog i jugoslovenskog glumišta. Olivera Marković, na koju nas, pet godina posle njene smrti, podseća kolumnista MONDA Mladen Nikolić.
Olivera verovatno ne spada u najuži krug omiljenih jugoslovenskih i srpskih glumica ali kada pomislim na nju, bolje reći, njene živopisne likove koje je tumačila, uvek pomislim kako je, makar za mene, ubedljivo najdraža filmska "keva".
Da, bila je neponovljiva kao Smilja u >> Pročitaj celu vest na sajtu Mondo << “Nacionalnoj klasi", topla i draga Mara u "Poslednjem krugu u Monci", a tek kao Banetova majka u seriji "Grlom u jagode"… Iako potpuno svestan da je to iluzija, ne mogu a da ne pomislim tako u sebi kako na nju gledam kao da sam je lično poznavao.
Toliko je bila - keva.
Olivera Đorđević rođena je u proleće 1925. godine u Beogradu. Njen otac bio je sreski načelnik, pa su zbog njegovog službovanja napustili prestonicu i selili se u više navrata. Tako je Olivera pohađala osnovnu školu u Nišu gde su se najduže zadržali. Neko vreme Đorđevići su boravili na Kosmetu, u Peći i u Prizrenu.
Još kao devojčica, bila je opčinjena recitovanjem i glumačkom igrom. Njeno detinjstvo provedeno u Nišu posebno je obeležilo dečije "pozorište" koje je Olivera osnovala zajedno sa svojim društvom i u njemu glumila likove i situacije koje je sama smišljala i "režirala".
Pred rat, Đorđevići se vraćaju u Beograd, useljavaju u stan u Dobračinoj ulici. Zgrada u kojoj su živeli je teško stradala u bombardovanju 6. aprila 1941, od njihovog doma nije ostalo ništa, srećom, ostali su na okupu živi i zdravi. Odmah po okupaciji njen otac je penzionisan, te je nastupio jako težak period za njegovu porodicu.
Olivera je išla u Prvu žensku gimnaziju. U međuvremenu, preselili su se na Banovo brdo, a temperamentna, jedra devojka krupnih očiju i širokog osmeha postaje član amaterskog pozorišta KUD "Branko Krsmanović". Posle velike mature odlučila je da upiše istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu.
Međutim, kada je apsolvirala, Olivera saznaje da se osniva Pozorišna akademija u Knez Mihailovoj ulici i, uprkos tome što je već odmakla sa studijama na Filozofskom, odlučuje da se vrati svojoj strasti iz detinjstva - glumi. Pored toga, Olivera je već bila udata za glumca Radeta Markovića. Zaputila se na pomenutu Akademiju i položila prijemni. Puni entuzijazma, u klasi Mate Miloševića, zajedno sa Oliverom za glumce su učili i Vlasta Velisavljević i Đuza Stojiljković, bila je to prva klasa školovanih glumaca u posleratnom Beogradu.
Foto: MONDO/YouTube/screenshot
Olivera se na filmu prvi put pojavila pre osnivanja pomenute Akademije - malena uloga u kontroverznom sovjetsko-jugoslovenskom prvencu "U planinama Jugoslavije" (1945), praktično prvom posleratnom domaćem igranom filmu, čije je snimanje započeto neposredno po oslobođenju zemlje, označila je početak brilijantne filmske karijere.
Ovaj filmski pamflet u kojem se kao likovi pojavljuju i Tito, i Draža, pa čak i Pavelić nije slavno završio - posle prekida prijateljstva SSSR i Jugoslavije i Titovog "NE" Staljinu, film je strpan u "bunker" gde je proveo više decenija. Verovatno je glavni razlog za to bio što je voljenog maršala i najvećeg sina naših naroda igrao sovjetski glumac, a tako nešto nije bilo ni izbliza podobno u eri antiruske paranoje i Trumanovih jaja.
Tokom završne godine studija, 1951, tako ambiciozna i agilna kakva beše od malena, Olivera je bila jedna od članova trupe koja je imala možda i najveće zasluge za osnivanje Beogradskog dramskog pozorišta. Ubrzo je postala omiljena glumica, ne samo među publikom - reditelji su je obožavali. Pored matičnog BDP-a, neretko je gostovala i u ostalim pozorištima, uključujući i Narodno. Imala je i do četiri glavne uloge po sezoni, a kada se uzme da je broj pozorišnih scena u to vreme bio puno manji, bio je to više nego ozbiljan glumački angažman.
Putovalo se sa predstavama širom Jugoslavije i igralo bez predaha, osnivali se novi teatri, danas bi rekli, posla preko glave. Entuzijazma, poleta i ljubavi prema poslu čini se još i više. Repertoar u kojem je Olivera nastupala protezao se od savremenih komada Tenesija Vilijamsa, preko ruskih klasika poput Čehova, pa sve do Krleže i Nušića. Zahvaljujući njenom šarmu i zanosnoj lepoti, posebno su joj "legle" uloge glamuroznih dama, ali i temperamentnih devojaka; jednako je dobijala i komične, i dramske uloge. Ipak, naročito mesto Olivera je dobila, ili bolje reći, zauzela u tzv. ruskom repertoaru.
Foto: MONDO/YouTube/screenshot Mija Aleksić i Olivera Marković - "Gogoljeva ženidba"
Njen brak sa Radetom je, sa glumičinom sve većom popularnošću, za tadašnju štampu postao predmet neskrivenog interesovanja, nalik na tadašnju američku opsednutost privatnim životima filmskih zvezda i glumačkom paru zaista nije bilo lako. Bili su izuzetno popularni i prinuđeni da se nose sa ozbiljnim teretom slave i medijske pažnje.
Prvi film u kojem se Olivera Marković pojavila kao profesionalna glumica bila je komedija Soje Jovanović "Sumnjivo lice" (1954) u kojem je Rade Marković igrao glavnu mušku ulogu, uz Batu Paskaljevića. Tokom pedesetih glumila je i u ratnoj drami "Šolaja", ali njena najznačajnija rola u tom periodu dogodila se u Bulajićevom ostvarenju "Vlak bez voznog reda" (1958).
Već tada je bila uočljiva Oliverina širina u mogućnosti transformacije, recimo, kada su u pitanju likovi provincijalki koje su neustrašive i čvrstih načela, što je bio poželjan obrazac za tadašnje omladinke; glumica je sa lakoćom ulazila u tako zadate matrice, baš kao što se bez poteškoća nosila i sa "buržoaskim" ulogama u teatru, u okvirima klasičnog repertoara, na primer.
"VLAK BEZ VOZNOG REDA" - INSERT
Izvor: YouTube
Kada je o teatru reč, Olivera je napustila BDP i prešla u Narodno pozorište, dolaskom burnih šezdesetih godina. Bližeći se četrdesetoj, njene uloge su se proredile, ni ona nije bila izuzetak od tog surovog nepisanog pravila da se karijere glumica uglavnom završavaju brzo i tiho, čim se pojave, po prirodi stvari, nove i mlađe. Takođe, poznato je i da, još od Šekspirovih vremena, pisanih sredovečnih ženskih likova je neuporedivo manje nego muških; mlade (i lepe) devojke dominiraju kada je reč o ženama u dramaturgiji i na filmu, i to je tako na svim meridijanima. Nepravedno ali tako.
Paralelno sa prelaskom u nacionalni teatar, Olivera se zbližila sa jednim od članova tog ansambla, glumcem Dušanom Bulajićem. Brak sa Radetom već je bio okončan, glumica je zadržala prezime Marković i ubrzo se još jednom udala za kolegu iz teatra.
Foto: MONDO/YouTube/screenshot U seriji "Grlom u jagode"
Filmske šezdesete za Oliveru započinju ponovnom saradnjom sa Sojom Jovanović, u kostimiranoj komediji "Diližansa snova". Usledilo je pojavljivanje u Bulajićevom "Uzavrelom gradu" , a zatim i posebno inspirativna i kompleksna uloga u drami velikog poljskog sineaste Andžeja Vajde "Sibirska ledi Makbet" (1962) koja joj je donela Zlatnu arenu za najbolju glumicu, uprkos oprečnim kritikama i ne tako pozitivnim reakcijama na Vajdinu varijaciju Šekspirovog klasika.
"SIBIRSKA LEDI MAKBET" - INSERT
Izvor: YouTube
Igrala je vodeću žensku rolu u drami Fadila Hadžića "Službeni položaj" (1964), jednom od prvih filmova koji se, koliko je to bilo moguće, kritički osvrnuo na sve češću pojavu zloupotreba i malverzacija u društvenim preduzećima. Olivera je bila više nego ubedljiva i kao barska pevačica u hit komediji "Put oko sveta" sa Čkaljom kao Jovančom Micićem. Pevačica je bila i u filmu "Dr" po motivima Nušićevog komada. Ništa čudno ustvari - Olivera Marković u to je vreme već bila poznata i popularna kao vrstan izvođač romansi i balada, ali o tome nešto kasnije.
Za nju je karakteristično da su je reditelji najčešće angažovali za uloge žena koje su glasne, svojeglave i strasne, nikada tunjave i pitome, osim ako im je to maska.
"Nikada nisam bila ni Ofelija, ni Julija, niti sam volela takve uloge. Počela sam kao zavodnica i naigrala se takvog repertoara - od opajdara do dama iz visokog društva".
Privatno je važila za osobu koja nije sklona kompromisima već je bila otvorena, pa i direktna, čime je ponekad umela sebi da komplikuje život. Nije za to mnogo marila, čak ni onda kada su se i filmske uloge drastično proredile, već krajem šezdesetih. Navodno se desio i sukob između Olivere i čelnika "Avala filma" zbog čega je glumica čak dospela i na njihovu "crnu listu".
"NEVEN" - INSERT
Izvor: YouTube
Srećom, ekspanzija televizije donela je Oliveri i njenim kolegama veliki broj uloga tokom sedamdesetih, pa sve do današnjih dana. Igrajući neumorno u Narodnom pozorištu, nalazila je vremena da se angažuje i za male ekrane (za mlađe, tako se TV nekada zvao, danas taj sinonim nema puno smisla, osim ako bi bila reč o telefonima).
Serija za decu legendarnog Timotija Bajforda "Neven" predstavljala je trijumf stvaralaštva ekipe koja je radila na njoj. Oliverin doprinos bio je veliki, a ona sama izjavljivala je kako joj je rad na "Nevenu" bio veoma drag i kako ga pamti kao jedno od najlepših iskustava u karijeri.
