Izvor: Press, 25.Jun.2010, 23:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Oliver Dulić: Ispao sam glup, jer sam hteo da budem pošten!
Ministar životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić kaže za Press da je prilikom prijavljivanja imovine Agenciji za borbu protiv korupcije - ispao naivan i glup!
U imovinskoj karti Dulić je naveo da je vlasnik firme „DG kompjuters" koja vredi 200.000 evra i 11 odsto akcija firme „Rol pak" koje vrede čak 800.000 evra! Kad su mediji to objavili, Dulić je objasnio da je suma od 800.000 evra vrednost čitave firme, a ne njegovih akcija!- >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << Vidim da sam ispao naivan i glup jer sam imovinsku kartu ostavio na slobodno tumačenje javnosti. U mom slučaju se pokazalo da biti pošten znači biti glup! A svi bi me tapšali po ramenu da sam, kao neke moje kolege političari, naveo da ima firmu sa osnivačkim kapitalom od 100 DEM i 500 evra, stan od 55 kvm i 19 kvm na moru! Tada bih bio mali i siromašan i sve bi bilo OK. Ali, ne, trpim golgotu jer sam sve prijavio onako kako jeste - kaže Dulić za Press.
On ističe da od kada je na vlasti (2005. godine), njegova imovina „ni za dinar nije porasla" i sam se prijavljuje da mu se „najstrože sudi ako je jedan dinar nezakonito uzeo".
- U formularu Agencije stoji da treba da se upiše nominalna vrednost firme. Ja sam upisao onoliko koliko smo je procenili 2005. Sabrali smo vrednosti mašine, viljuškara, opreme za proizvodnju i došli do 800.000 evra. Ja sam vlasnik 11 posto, što je 88.000 evra, ali realno, ni te akcije ne vrede ništa, jer firma radi s gubicima. Smatrao sam da treba da napišem realnu vrednosti firme od koje imam procenat - kaže Dulić.
Na naše pitanje kako su pronašli biznismena Miliju Babovića, vlasnika jedne od najvećih firmi u Vojvodini „Viktorije grup", da im bude partner u firmi „Rol pak", Dulić kaže da je „Babović jedini pre pet godina prihvatio njihov poslovni predlog".
- Kao klinac sam bio zaluđenik za kompjutere i porodičnu kompjutersku firmu smo otvorili 1999. godine, koja je kasnije postala „DG kompjuters". Kasnije, kad je došla fiskalizacija, bavili smo se distribucijom fiskalnih kasa i tada smo videli da Srbija ne proizvodi rolnice sa termalnim papirom za kase. Rešili smo da mi to proizvodimo, ali nismo imali para, već samo biznis plan. Razgovarali smo sa nekoliko investitora, između ostalog i sa Milijom Babovićem za čiju „Fešn kompani" je jedan od mojih rođaka izrađivao plastične kese. I on je jedini prihvatio. Od njega smo samo dobili bankarsku garanciju za kupovinu glavne mašine - kaže Dulić.
