Izvor: Blic, 28.Nov.2010, 01:10   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Oleg Novković i Milena Marković: Balada o tužnom Boru

Film “Beli, beli svet” Olega Novkovića beogradsku premijeru imaće na otvaranju Festivala autorskog filma 30. novembra u “Sava centru”. “Beli, beli svet” je četvrti film Olega Novkovića i posle “Sutra ujutro” (2006) drugi dugometražni igrani film u kojem se kao scenaristkinja pojavljuje afirmisana dramska autorka Milena Marković.

Oleg Novković je pre četiri godine realizovao dokumentarni film "Rudarska opera” u čijem fokusu je postavljanje komada Bertolta >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Brehta "Opera za tri groša” koji je u Boru režirala Milena Marković.

- Postoji ozbiljna organska veza između filmova "Rudarska opera” i "Beli, beli svet”. Taj dokumentarac je bio velika inspiracija za mene i Milenu da nastavimo da radimo u jednom stilu stvari koje su posle izašle. I njene drame i prethodni film "Sutra ujutro” na kojem smo zajedno radili, a ovaj film pogotovo zato što sam se vratio na neki način na Brehta i počeo da se bavim songovima kao glumačkim monolozima, odnosno monolozima naših glavnih junaka u filmu i na neki način sam pokušao da pronađem svoj jasan filmski izraz. Suština je da se u ovom filmu spojilo više kontrasta, stvari su u stalnom sukobu. Film je realizovan u sinemaskopu, ali je uglavnom snimano kamerom iz ruke, sudaraju se songovi i dokumentarizam ili naturalizam, grad Bor u modernim vremenima i priča koja je po pravilima antičke tragedije. U tom smislu mi stalno imamo neki konflikt - kaže za „Blic" Oleg Novković.

"Beli, beli svet” je već prikazan na brojnim filmskim festivalima (nagrađivan je u Lokarnu, Kotbusu i Mar del Plati), a u osvrtima je naglašavano kombinovanje klasične tragedije i brehtovski pristup priči.

- Oleg jako voli Brehta i Fazbindera. U suštini, stvaraoce koji su razne melodramske elemente koristili da bi ispričali ozbiljne priče, s jedne strane, a sa druge strane jednu vrstu naturalističke priče u smislu svedenosti u samoj slici. Ja sam to samo pratila. Moje je bilo da napravim karaktere koji su moderni tragični karakteri napominje Milena Marković i dodaje da je sama rediteljska estetika dovela do toga da film ima poentu tragedije, odnosno da su svet i okruženje neprijateljski i neizrecivi i strašne sile vladaju nad čovekom. Te sile su toliko snažne da nedostatak mogućnosti promene obeležava većinu junaka u filmu "Beli, beli svet”.

- U svakoj drami, ipak, postoji neka vrsta najave promene, u svakom kraju koji je otvoren. To je, pre svega, zbog toga što su filmske drame u samoj svojoj suštini životna stvar. Pitanje je samo da li je osećanje plemenito ili mračno. U ovom slučaju neću o tome govoriti. Pustiću ljude da sami osete kakvo je osećanje - kaže Milena Marković.

Ambijent Bora kao nekada velikog industrijskog grada u velikoji meri je obeležio vizuelni identitet novog Novkovićevog filma. Kao svojevrstan hor u antičkoj tragediji pojavljuju se radnici toga grada koji besciljno tumaraju ulicama. Iako njihov status nije definisan u filmu, oni na kraju imaju završnu pesmu koja ima protestni naboj.

- Nekako je to bilo pitanje stila. Imao sam želju da to bude na nivou nečega što je ipak izbor gledaoca kako će da protumači tu finalnu scenu. S druge strane, ono čega stalno pokušavam da se sačuvam jeste dnevna politika. Film ima vrlo kratak rok trajanja kada se upusti u nešto što je sitni realizam, što sada izgleda tako, a već za deset godina ima potpuno drugo značenje i prestaje da bude bitno - kaže Novković.

Tragedija

Radnja ove moderne tragedije događa se u rudarskom gradu Boru - nekada simbolu industrijskog prosperiteta, a sada simbolu postindustrijske krize. U takvom ambijentu dešava se fatalna ljubav između mračnog starijeg muškarca i izgubljene mlade devojke. Reč je o igri ljubavi i smrti, odnosno igri strasti...

Nastavak na Blic...