Izvor: RTS, 10.Jun.2012, 20:27   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Oland ponovo porazio Sarkozija

Francuski socijalisti i njihovi saveznici osvojili apsolutnu većinu u prvom krugu parlamentarnih izbora. Socijalisti osvojili od 270 do 300 mandata, Sarkozijevi konzervativci broje između 210 i 240 mesta, pokazuju izlazne ankete. Krah krajnje desnice. Oko 60 odsto glasača izašlo na izbore.

20.05 - Socijalisti Fransoa Olanda odneli pobedu na parlamentarnim izborima. 

Građani Francuske odlučili su da velikom većinom podrže socijaliste Fransoa Olanda i njihove saveznike. >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Prema prvim anketama socijalisti će brojati od 270 do 300 poslaničkih mandata, dok će njihovi saveznici Zeleni uzeti od 12 do 18 mesta u parlamentu, pokazuju izlazne ankete.

Desničarska Unija za narodni pokret Nikole Sarkozija osvojila između 210 i 240 mesta u parlamentu. Poraz ekstremne desnice, koja će osvojiti do 3 mesta.

Uprkos tome što se spekulisalo da će izlaznost biti niska, Francuzi su demantovali analitičare sa oko 60 odsto izašlih na birališta.

Od ukupno 577 poslaničkih mesta, socijalisti i njihovi saveznici iz Radikalne levičarske partije nadali su se da će osvojiti najmanje 289 da bi imali većinu.

Ukoliko socijalisti osvoje komotnu većinu to će zasigurno značiti da će novi francuski predsednik moći da nametne porez bogatima i da ublaži mere stroge štednje.

To će ujedno i umanjiti uticaj konzervativaca, a krah krajnje desnice svedoči da je uspeh Marin le Pen samo vezan za nju kao kandidata, a ne i slaganje sa imigracionom politikom i pitanjem muslimana.

Posle glasanja u prvom krugu, Francuzi će na birališta izaći ponovo nedelju dana kasnije, 17. juna, istog dana kada će se i u Grčkoj održati ključni parlamentarni izbori, što će se, sve zajedno, odraziti i na budućnost Evrope.

Na predsedničkim izborima održanim prošlog meseca, Oland je odneo pobedu nad Nikolom Sarkozijem, čije su mere smanjenja troškova razgnevile mnoge francuske birače, podseća AP, ističhući da Sarkozijeva konzervativna Unija za narodni pokret (UMP), međutim, i dalje uživa većinu u parlamentu.

Kada bi konzervativci zadržali kontrolu nad parlamentom, najverovatnije bi i funkcija premijera pripala konzervativcu, što bi značilo da bi Oland tokom čitavog mandata, petogodišnjeg kao što je i mandat saziva parlamenta, morao da sarađuje sa konzervativnim premijerom i vladom.

Antiimigracioni Nacionalni front Marin le Pen, koja je osvojila jako treće mesto u trci za šefa države, pokušava da osvoji glas u parlamentu prvi put od '80-ih godina prošlog veka, navodi američka agencija.

Kandidati koji budu osvojili više od 50 odsto glasova direktno dobijaju mesto u parlamentu, a mnogi će nastaviti trku u drugom krugu, kada će se nadmetati kandidati koji osvoje više od 12,5 odsto glasova u prvom krugu.

Posle žustre predsedničke trke, koja je kulminirala izborom Olanda za predsednika 6. maja, francuski glasači bi mogli da osete neku vrstu zamora, a ankete nagoveštavaju da bi odziv mogao da iznosi oko 40 odsto - daleko manje nego što je zabeležen u odlučujućem megdanu Sarkozija i Olanda, navodi AP.

Nastavak na RTS...