Izvor: Danas, 30.Okt.2014, 22:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Oktobarski saloon
Naslov zvuči pomalo kaubojski, jel’ da, đuturimi. Ali i u priči koja će uslediti ima nekih elemenata poetike vesterna. Samo polako. Videćete. V čjom, dakle, bilo djelo?
Gradski sekretarijat za kulturu na čelu sa sekretarom, izvesnim Vladanom Vukosavljevićem, predložio je, i u skupštini Bujukšeher-Beograda progurao odluku da se Oktobarski salon ubuduće ima održavati umesto svake, svake druge godine. Nisam zalazio u sitna crevca sekretarijatskih obrazloženja, ali smeo >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << bih se kladiti da se tu - između ostalih proseravanja - pominju „uštede“ i proče dobronamenosti. Da su imali malo mašte, sekretarijat i čeoni Vladan mogli su proturiti patku da Oktobarski salon nameravaju upodobiti venecijanskom Bijenalu. Ali, znate šta - Venecija bi sebi mogla dopustiti da likovnu smotru održava i svake četvrte godine, za razliku od Beograda (i Srbije), koji nisu u takvoj situaciji. A zašto nisu? Zato što se
Beograd (i Srbija) - ovo je kopča sa vesternima - sve ubrzanije pretvaraju u Divlji zapad.
Nenaklonost - ako ne i otvorena mržnja - srpskih političkih elita (svih bez izuzetka) prema kulturi već je poslovična i na tu temu se nema bogzna šta novo reći, osim, možda, da se svaki kulturni projekat koji nadilazi nivo svečanih akademija o kojekakvim godišnjicama i naricanja o izgubljenim carstvima doživljava kao veleizdaja i strana okupacija. Eminentni predstavnici takve kulture - to su one plačipičke iz onomađašnje kolumne - neprestano nas ubeđuju da su za multipolarni sunovrat Srbije krivi „uticaji sa Zapada“, ali ja vama kažem da je glavni krivac za sve naše belaje upravo ta okamenjena, „patriotska“ kultura održavanja večitog statusa quo i zanošenja vlastodržačkih muda na krivinama.
