Izvor: Politika, 23.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Okruglo pa na ćoše
Vala, izem ti više i krugove i ko ih pa izmisli?! Tri kruga dok nađem parking mesto, dva kruga dok izaberemo predsednika, ko zna koliko krugova (kola) dok loto bubanj ne iskašlje moju kombinaciju, kružim po ambasadama pokušavajući da namolim neki „šengen”... Zavrte mi se, bre, u glavi od te kružne svakodnevice! Život mi (nam) neodoljivo podseća na olimpijsku zastavu...
Elem, zadržao bih se ovog puta na onom, najzačaranijem, od svih krugova koji su nas snašli. Na >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << onom, na koji svi polažemo jednako pravo, a opet, niko nema prava da računa na njega – loto, naravno.
Naime, tu je vazda najveća izlaznost. Za dve trećine komšiluka ne bih znao da su živi da nije birališta i uplatnih mesta Narodne lutrije.
Ovog se puta, eto pogodilo da su, u obe igre, na talonu ekstremno veliki ulozi (Toma, Boris i dva miliona evra, sveukupni nagradni fond), a posledice eventualne premije– krajnje neizvesne po običnog čoveka.
Što se pomenutih takmaca tiče, ne bih se javno izjašnjavao, ali ću vam zato s osobitim zadovoljstvom predočiti plan potrošnje dva miliona evra, ukoliko me „to june mune”.
Gledao bih, prvenstveno, da te novce investiram u nešto lepo a korisno. Da budem precizniji, otvorio bih prvo privatno glasačko mesto u Srbiji! Svaki drugi biznis može da propadne– izbori su ipak siguran posao.
Ako Bog da zdravlja i sreće junačke, za nekoliko godina bih dovoljno razgranao posao da deci ostavim u nasleđe uspešnu i razvijenu izbornu jedinicu sa, čak, nekoliko glasačkih mesta. Broj krugova bih, naravno, sam određivao: taman kada se neko od kandidata opusti i počne da slavi, cap, ’ajmo još jedan, da utvrdimo gradivo. Ko ono „glamočko gluvo kolo” – ima svi da mi se bezglasno vrte u krug dok ne popadaju...
Kada se konačno zaustavi karusel, novoizabranog predsednika bi pravila mog, sveže pazarenog ustava obavezivala da krene po redu, od kuće do kuće i pogleda u oči svakog građana Srbije. Ukoliko spusti pogled pre isteka treće sekunde (toliko bih političarima propisao kao meru za utvrđivanje poštenja), ’ajmo jopet u krug...
Naravno, ostalo bi nešto parica od „sedmice” i za kupovinu nekog od posrnulih privrednih giganata, sa „kućom” i pozamašnom okućnicom... Čujem, kažu, počeo je silan prolećni popust, gde po ceni jednog mogu da se kupe dva, možda i tri preduzeća?
Ma, samo da se dohvatim tih tenderskih krugova, ne pitam šta košta?!
I tako, troškareći te virtuelne loto milione shvatih da s rukama na leđima, zapravo, šetkam u krug, čekajući da dođem na red za uplatu listića. Izem ti sreću. Ako nije krug onda je listić, ako nije listić onda je krug. U najgorem slučaju i listić i krug. Izborni, loto, onaj za nepropisno parkiranje...
Rečju, „okruglo pa na ćoše”, što izreka kaže. To je možda i najpravilnija definicija života, danas, u zemlji Srbiji...
Mihailo Medenica
[objavljeno: 23/01/2008]
.jpg)
