Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 06.Nov.2009, 13:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Okrugli sto o Romima u Srbiji
BEOGRAD - Srbija ima zakone, strategiju i akcione planove, ali ne i novac za efikasno rešavanje pitanja integracija romske zajednice, ocenjeno je danas na okruglom stolu "Romi u Srbiji: između diskriminacije i integracije".
Ministar za ljudska i manjinska prava Svetozar Čiplić rekao je da će se pitanje romske zajednice rešavati još dugo vremena, precizirajući da je ideja svake političke vlasti da se od diskriminacije građana dođe do integracije. Čiplić je >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << rekao da je Dekada inkluzije Roma definisala četiri prioriteta, obrazovanje, stanovanje, zapošljavanje i zdravlje pripadnika romske zajednice.
Prema njegovim rečima, 916 učenika je upisano u srednje škole, 626 studenta, a dodeljene su licence za 62 medijatora. Čiplić je rekao da su izazovi za Srbiju problem stanovanja, kao i poboljšanje socijalnog i zdravstvenog položaja Roma.
Dekada Roma
Dekada Roma traje od 2005. godina, ali tek od ove godine države članice su počele da preduzimaju odgovarajuće mere, rekao je Čiplić i ocenio da je bilo potrebno u proteklom periodu ispuniti određene preduslove, pronaći finansijska sredstva, stvoriti pravni okvir. Zamenik gradonačelnika Milan Krkobabić objasnio je da je proces raseljavanja nehigijenskog naselja ispod mosta Gazele ovog leta grad koštao dva miliona evra.
"Ako znamo da ima između 100 i 200 još ovakvih naselja, Beogradu je potrebno 400 miliona evra. Za toliko smo prodali NIS, a Srbija više nema takvih kompanija za prodaju da bi rešila problem nehigijenskih naselja samo u Beogradu", naglasio je Krkobabić. On je ocenio da je dobro što Srbija ima pravni okvir za integraciju Roma, ali je problem novac.
"Bez novca ništa konkretno ne može biti urađeno kako bi se promenio život romske polulacije. Ako Međunarodni monetarni fond (MMF) traži smanjenje potrošnje, to znači da će biti manje novca i za ove namene", rekao je Krkobabić. Dobra volja postoji, ali samo ona nije dovoljna, ocenio je on. Predstavnik Visokog komesarijata za izbeglice u Srbiji (UNHCR) Davor Rako ocenio je da su gradske vlasti raseljavanje nehigijenskog romskog naselja učinile na nov način, koji u izvesnoj meri ima pozitivne strane, ali i nedostataka koje bi trebalo ispraviti.
Romi su najugroženija, najmarginalizovanija manjina u Srbiji i na zapadnom Balkanu, rekao je on i naveo primer da od 35 do 60 odsto romske dece nije upisano u osnovnu školu, a od onih koji je upišu, više od 60 odsto je ne zavši. Rako je izneo neke od podataka iz decembra 2008. godine po kojima je 17.000 lica bez državljanstva, oni su pravno nevidljivi, a većinu njih čine Romi.
Leks specijalis
Prema njegovim rečima, pored ovih 17.000, postoje Romi koji nemaju dokumenta, a obaveza države je da reši taj problem. Rako je rekao da je UNHCR, zajedno sa OEBS i Centrom za unapređenje pravnih studija napisao Predlog zakona o pravnom subjektivitetu, koji bi bio vrsta leks specijalisa, kako bi se rešio problem dokumenata za romsku zajednicu.
Pomoćnik ministra za ljudska i manjinska prava Petar Antić najavio je da će od 9. novembra početi upisivanje predstavnika nacionalnih manjina u posebne biračke spiskove i trajaće do marta sledeće godine. Kada je reč o romskoj zajednici, nacionalni savet broji 35 članova, rekao je Antić. Prema njegovim rečima, učešće romske zajednice na izborima doprineće integraciji Roma u društvo i pojačati njihovu vidljivost u javnom životu.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
