Izvor: B92, 26.Sep.2014, 12:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Oko 15.000 imigranata u Srbiji
U Srbiji ima između 10.000 i 15.0000 imigranata koji se slobodno kreću Srbijom, bez kontrole, dok je 7000 ljudi zatražilo azil ove godine.
Državni organi nemaju potpune podakte o kretanju migranata i broju koji neprestano raste, rečeno je na današnjoj konferenciji "Sistem azila i migracije: dve priče", održanoj u Beogradu. Državni sekretar ministarstva unutrašnjih poslova Aleksandar Nikolić je rekao da značajan problem predstavljaju brojni pokušaji zloupotrebe azila.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
"Mnogi tražioci azila u Srbiji, čak i kada im se pruži zaštita, nemaju ozbiljnu nameru da ostanu u zemlji. Srbija se nalazi na putu brojnih afričkih i azijskih migranata koji pokušavaju da se domognu država zapadne Evrope, a aktuelnu situaciju dodatno komplikuje stalni rast izbeglica iz Sirije", rekao je Nikolić.
Srbija neće rešiti problem migranata ukoliko regionalna saradnja na zapadnom Balkanu ne dobije na dinamici i ako sprovođenje politika koje se tiču te oblasti nije koordinisano, saglasni su učesnici skupa.
Rečeno je i da će na putu ka punopravnom članstvu u EU, posebno kada se otvori poglavlje 24, biti značajno suprotstavljanje neregularnim migracijama.
Državni sekratar u Ministarstvu unutrašnjih poslova Aleksandar Nikolić izneo je podatke koji govore o porastu broja tražilaca azila istakavši da je u toku 2008. godine broj izdatih potvrda o izraženoj nameri da se traži azil u Srbiji bio 77, u 2009. godini 275, u narednoj 520, u 2011. godini 3.134, pre dve godine 2.723, a u prošloj 5.065. Za prvih osam meseci ove godine azil je zatražilo 6.974 lica.
Prema njegovim rečima, građanski rat u Siriji primorao je tri miliona izbeglica da pokušaju da stvore sebi bolje uslove za život ne obazirući se na opasnosti koje ih očekuju na putu ka zemljama EU, što otvara mogućnost za nova krijumčarenja ljudi vodenim putevima, korišćenjem tuđih putnih isprava, falsifikovanjem viza.
Procena je da će značajan deo populacije neregularnih migranata iz afričkih i azijskih zemalja, ugroženih pogoršanjem ekonomske i bezbednosne situacije, biti mladi, koji će se kretati bez pratnje roditelja ili staratelja. Time se povećava opasnost od trgovine tom kategorijom ljudi zbog radnog i seksualnog iskorišćavanja, dodao je Nikolić.
Kada je reč o državljanima Srbije koji zloupotrebljavaju bezvizni režim, MUP je od januara do avgusta podneo 11 krivičnih prijava protiv 14 lica za izvršeno krivično delo omogućavanje zloupotrebe ostvarivanja prava azila u stranoj državi, rekao je Nikolić.
Prema njegovim rečima, Srbija je u prethodnom periodu potpisala bilateralne sporazume sa deset država, koji regulišu pitanja readmisije.
"U proteklom periodu, značajan broj naših državljana pokušao je da zloupotrebi bezvizni režim ulaska u EU. Iz Nemačke, Švedske i drugih država zapadne Evrope, dobili smo 36.000 zahteva za readmisiju naših državljana, pri čemu su nadležne institucije dale saglasnost za 29.000 zahteva", rekao je državni sekretar.
Izvršna direktorka Fondacije za otvoreno društvo Srbije Jadranka Jelinčić upozorila je da se migracija i trgovina ljudima tiče i Srbije, koja je do sada bila tranzitna zemlja, a sada njeni građani postaju predmet trgovine.
Ona je posebno ukazala na nov trend odvođenja građana Srbije na radu u insotranstvo, na primer u Rusiju, Urugvaj i druge zemlje, uglavnom na prevaru.
Ti ljudi zaslužuju ozbiljnu zaštitu svoje države, rekla je Jelinčić.
Zamenik zaštitnika građana Miloš Janković dodao da nije najveći problem smeštaj azilanata, već to što država nema jasno definisanu migracionu politiku.
Oko 10.000 do 15.000 ljudi se slobodno kreće Srbijom, od juga ka severu, bez kontrole, a imajući u vidu dešavanja u svetu i zemlje iz kojih uglavnom dolaze, pojačana je opasnost od terorizma i ebole, rekao je Janković.
Prema njegovim rečima, organizovani lekarski pregled azilanata ne postoji i samo mali broj tih ljudi je pregledan kada je ušao u zemlju.
Ambasador Norveške, uz čiju podršku je i održana konferencija Ragnar Kamsvag rekao je da je važno da postoje dobre politike upravljanja migracijama, jer je to zajednički problem svih zemalja, a ne samo Srbije, koja je na migracionom putu ljudi iz Pakistana, Somalije, Iraka i to preko Turske, Bugarske, Grčke
.
Sve je više ilegalnih migranata i zato se politike u ovim državama moraju menjati. U Srbiji danas ima pet centara za azilante, neki su privremeni, ali se nadam da će ukupan broj uskoro biti povećan, rekao je ambasador.
On je rekao da postojeći zakon koji regulište tu oblast predviđa postojanje kancelarije, a da za sada postoji samo odeljenje u okviru MUP, da će morati da se uskladi zakonska regulativa sa evropskom, ali da je ipak, došlo do određenih pomaka.
Pregovori o poglavlju 24 će biti važni i shvatite to kao priliku za razvoj. Srbija mora da odgovori na problem migracije sa svoje teritorije, jer je i dalje veliki broj onih koji odlaze u druge zemlje i traže azil, zaključio je ambasador Kamsvag.
Konferenciju "Sistem azila i migracije:dve priče" organizovala je Grupa 484 uz podršku ambasade Norveške u Beogradu i Fondacije za otvoreno društvo Srbija.
