Izvor: NoviMagazin.rs, 24.Jun.2015, 15:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Oko 1.600 nestalih u ratu u Hrvatskoj
Na osnovu zajedničke liste nadležnih komisija Srbije i Hrvatske, nerazjašnjena je sudbina 2.030 ljudi, od čega se 1.606 vode kao nestali, a za 424 njih se zna da su stradali u ratu u Hrvatskoj ali se ne zna gde su sahranjeni, rečeno je danas na skupu posvećenom suočavanju sa uzrocima i posledicama ratova 90-ih.
Navodeći da je nerasvetljena subina nestalih najteža posledica rata, predsednik vladine Komisije za nestala lica Veljko Odalović rekao je da se ta tema ne sme zaobilaziti >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << u razgovorima na relaciji Srbija-Hrvatska.
Prema njegovim rečima, tu temu treba tretirati kao civilizacijsko i humanitarno, ali i kao državano pitanje.
"Posle više od 20 godina porodice ne znaju sudbinu njihovih najmilijih. Komisije za nestale Srbije i Hrvatske treba da urade sve što je moguće kako bi se dalo što više odgovora porodicama", kaže Odalović i dodaje da to uključuje odgovore na pitanja gde su njihovi najmiliji, šta se sa njima desilo i ko je odgovoran za zločine nad njima.
"Vreme nam nije saveznik. Kako vreme odmiče, sve je manje odgovora i teže je doći do informacija", rekao je Odalović, navodeći da je odgovor na to kompleksno pitanje i za tužilaštvo.
Kako je naveo, svaka informacija koja dolazi od porodica, nevladinih organizacija i medija se proverava, a komisije Srbije i Hrvatske imaju potpisane protokole i dobro uspostavljene mehanizme saradnje.
Odalović je najavio da će na jesen biti održan sastanak o otvorenim pitanjima Srbije i Hrvatske koja pokreću i zvaničnici dve države, naglasavajući da će se morati uložiti dodatni napori da bi ta pitaja mogla da budu zatvorena.
Navodeći da je proces ekshumacije i identifikovanja izuzetno osetljiv, Odalović kaže da je do sada na teritoriji centralne Srbije urađeno 1.200 ekshumacija, od čega se više od 450 mogu dovesti u vezu sa ratovima u Hravstkoj i BiH, a ostali sa sukobima na Kosovu i Metohiji.
Odalović kaže da su među telima koja su od 1991. do 1995. godine rečnim tokom dovedena u centralnu Srbiju, identifikovano 250, a da su ostali sahranjeni kao NN.
Prema njegovim rečima, do kraja godine bi trebalo da se obradi nekoliko lokacija u Hravatskoj, kao i groblja u centralnom delu Srbije gde postoje indicije da treba tražiti nestale.
U poslednjih godinu dana, naveo je Odalović, bilo je polemike o broju nestalih, a pre destak dana nadležne komisije Srbije i Hrvatske su usaglasile listu od 1.606 nestalih i 424 čije posmrtne ostatke traže.
Navodeći da je pitanje nestalih jedno od najznačajnijih pitanja u odnosima Srbije i Hravstke, predsednik Komisije Vlade Hrvatske za zatočena i nestala lica Ivan Grujić rekao je da je pravo porodica da znaju sudbinu svojih najmilijih, a da je razjašnjavanje tog pitanja važno i sa aspekta istraživanja ratnih zločina.
Prema njegovim rečima, u Hrvatskoj je do sada ekshuminarano 4.987 tela, od čega je 4.064 identifikovano, što je ukupno 81 odsto rasvetljenih sudbina.
Grujić je naveo da se proces evidentiranja, ekshumacije, identifikacije i predaje tela porodici odvija nevezano za nacionalnu pripadnost.
Navodeći da je evidencija ključni element u traženju nestalih, Grujić kaže da je prema nedavno usaglašenoj listi, 938 nestalih hrvatske nacionalnosti, a 668 srpske nacionalnosti.
Na okruglom stolu "Suočavanje sa uzrocima i posledicama ratova 90-ih - rat u Hrvatskoj", koji je organizovala Koordinacija srpskih udruženja porodica nestalih lica sa prostora bivše Jugoslavije, docent Filozofskog fakulteta u Zagrebu Hrvoje Klasić rekao je da je od rata prošlo 20 godina, a da još nemamo sva dokumenta, niti mnogo naučnih radova, već samo svedoke, kao i dalje velike probleme.
"Uzroke rata treba tražiti u dužem kontinuitetu i procesu koji nije završen 1945", kaže Klasić navodeći da se ništa ne dešava preko noći.
Klasić je rekao da na prostoru bivše Jugoslavije nema dijaloga i da je bolno suočiti se sa prošlošću, ali da je lakše "čištiti tuđe nego svoje dvorište", navodeći da se na prostoru bivše Jugoslavije na istoriju gleda kao na supermarket - "ulazimo u supermarket kada nam nešto treba i uzimamo ono što nam treba".
Istoričar Predrag Marković kaže da, istorijski gledano, nismo popisali civilne žrtve iz Prvog i Drugog svetskog rata, tako da se ne može očekivati da se to pitanje rešiti ni sada.
"Odnos prema nestalima i žrtvama je odgedalo mnogo dubljeg odnosa - odnosa prema dostojanstvu ljudskog života", kaže Marković.
Prema rečima predsednika Građanskog odbora za ljudska prava iz Zagreba Zorana Pusića, minimum civilizacijskog zadataka i Srbije i Hrvatske je da se ustanovi šta je bilo sa nestalima.
Pusić kaže da se rat mogao izbeći, da smo mogli da završimo kao Češka i Slovečaka, a danas zajedno u EU, ali da je to sada "prosuto mleko". "Mi se danas suočavamo sa sukobom sa prošlošću", rekao je Pusić.
Pusić kaže da se sa žrtvama manipuliše u dnevno-političke svrhe, a najčešće za proizvodnju neprijatelja jer je to, navodi, nekim političarima nužno zbog podrške u delu biračkog tela.
Sociolog Jovo Bakić rekao je da su istoričari sa ovih postora "barjaktari nacionalizma koji služe pravdanju nacionalističkih politika", ističući da treba ići na "deetnifikaciju" žrtava. "Tek ako počnemo da saosećamo jedni prema drugima, moći ćemo malo optimističnije da gledamo na budućnost", kaže Bakić.
Još nema dijaloga o suočavanju sa prošlošću
Izvor: Danas, 24.Jun.2015
- I dalje je nerazjašnjena sudbina 2.030 ljudi tokom rata u Hrvatskoj - njih 1.606 se vode kao nestali, a za 424 se ne zna gde su sahranjeni, saopšteno juče na skupu "Suočavanje sa uzrocima i posledicama ratova devedesetih - rat u Hrvatskoj", koji je organizovala Koordinacija srpskih udruženja porodica...
