Izvor: Vesti-online.com, 01.Feb.2014, 13:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Oj Meseče, zvezdo sjajna

Setih se priče o seoskoj raspuštenici na koju su navaljivala dvojica najupornijih. Pa raspuštenica zakaže sastanak sa obojicom pod orahom, u gluvo doba noći, kad je mrak zavladao selom, a Mesec se sakrio za oblake. Ishod je bio, dabome, logičan: dvojica švalera požudno skočiše, u tmuši bez mesečine, jedan na drugog. Umesto one, napipaše ovu stvar.

Milan Jovanović  

Raziđoše se osramoćeni, zakleti da o sramoti nikom ne govore. Ali se, avaj, saznade, >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << pa zato i dan-danas postoji ova priča.

Što je vrlo jak dokaz da mrak može da bude saveznik, ali često i gadan protivnik svakom ko se nakopisti da uzjaše više od onog što mu pripada. I da uhvati ono što nije planirao, već ono drugo, što je namenio drugome.

Šta očekivati od ovih vanrednih izbora, raspisanih kobajagi navrat-nanos, a ustvari planiranih ihahaj odavno? To ni Bog dragi ne zna, ali je jedno jasno kao dan: pokojni Sloba bi poželeo ovakvu kampanju, bez opozicije, bez zlog Zapada, bez varljivog Istoka, takoreći jedan zicer koji ne bi promašio ni član Zapadno-moravske lige, pre podne traktorista, a popodne fudbaler.

Ljudi u Srbiji imaju taj nezgodan običaj da se opredeljuju, ili da stavove grade po nekim budi bog s nama kriterijumima. Tako je i onaj filmski Japan, fiktivni Dražin koljač-trojkaš, rekao Kalabiću kako on Oznu pozna "kad je pogleda u zenicu".

"Gospodine komandante, mnogi su dušu Bogu dali pod mojom rukom, znam ja..."

Džaba ga je Kalabić, kobajagi, grdio, ovaj je već fiknuo jedan vrat. Kao što narod, ubeđen da svakog zna "u zenicu", svakog puta pojede što se ne jede i

u'vati ono što časno čeljade ne 'vata.

Gadna je ta srpska pomrčina, što se nekad zvala pomrAčina. Pogubi se čovek, zađe Mesec za oblake, u toj tmuši loši postanu dobri, muško postane žensko, a i kako odabrati kad mrak padne na oči...

Sećam se takođe pokojnog ujaka. Ja mali, beslovesan, vraćamo se seoskim putem, a on veli:

- Vidiš li Mjesec? Vidiš kako nas prati? A je l' vidiš da je ovaj naš, prislonički, veći od onog nad Brđanima? Kod nas ti je sve veće.

A meni oči ko šolje za kafu, pa sve gledam kako nas Mesec prati dok idemo kući, paščad laju iz daljine, miriše pokošena trava, sve mi milo što je kod nas sve veće.

Beše mu ga...

Srbije, ona prava Srbija, umire. Lagano, kao da je prokleta. Koga god da biramo, u crno nas zavije. U koga god da se nadamo, taj nam poturi ovu umesto one stvari. Oni što ih birasmo - goje se, nama probiše rebra kroz kožu.

Pa nam još kažu da smo taman ugrabili priliku da se rešimo holesterola, ima ko da se goji, nek im je Bog u pomoći, ima kome će oni da polažu račune, a to nismo mi smrtnici. Naše je da držimo liniju, partijsku valjda, šta ti ja znam, nisam od te branše.

Prevaranti, lopovi, maroderi, otimači, izdajnici sopstvene zemlje, sve se to izmešalo, ne zna se ko koga, ni zbog čega, sem da nas uzjaše Kurta umesto Murte, a mi se svi nadali da je Kurta, bar za zeru, bolji od Murte.

Polakomio se i nesretni Tadić, i on bi opet da zajaše srpsku raspuštenicu, u svojoj glavi stvorio novi DOS, u kome je valjda samo on, pošto njegovi partneri pojma nemaju da su s njim. Čeda, u pauzama kad mu se ne priviđaju zmajevi i karakondžule, mota se oko Drugovenčanog kao mačak oko slanine, sve preteći da će otići na drugu stranu i sa svojih nula koma nešto glasača zadati fatalni udarac Neprikosnovenom i Jedinom.

Zamislite jade naroda koji treba da bira između Vučića, Tadića, Đilasa, Dinkića, dverjana.. Zamislite izbor između ružne prošlosti i crne budućnosti. Zamislite bilo šta, ali ovako nešto nećete zamisliti ni u bunilu.

Za goru nam ga zatjeraše...

Nastavak na Vesti-online.com...