Izvor: Southeast European Times, 19.Jul.2011, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ohrid: Deset godina kasnije
Građani i komentatori primećuju da je došlo do napretka, ali mišljenja su i dalje podeljena oko uloge Okvirnog sporazuma.
19/07/2011
Marina Stojanovska za Southeast European Times iz Skoplja – 19.7.2011
Gotovo niko u Makedoniji nije zabrinut međuetničkim odnosima deset godina nakon potpisivanja Okvirnog sporazuma u Ohridu, pokazuje istraživanje Makedonskog centra za međunarodnu saradnju.
Tim sporazumom je okončan sukob 2001, a nakon toga >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << mu se pripisuju zasluge za veći broj Albanaca zaposlenih u državnim institucijama i sticanje visokog obrazovanja, kao i za dvojezične natpise -- na makedonskom i na albanskom -- na određenim lokacijama.
„Stvari su se značajno poboljšale, ali sada je životni standard problem. Trebalo bi posvetiti veću pažnju ekonomiji, jer je to ono što najviše zanima građane“, rekao je Medžit Dautovski za SETimes.
Dautovski ima zlataru na skopskom Starom bazaru, gde su Albanci, Makedonci, Turci i drugi tradicionalno bili u kontaktu.
„Život na Bazaru je 2001. godine zamro, ljudi su se plašili da dolaze ovde... Sada je Bazar oživeo, kafići i radnje su otvoreni“, kaže za SETimes vlasnik prodavnice krzna Borko Gavrilovski, po nacionalnosti Makedonac.
Gavrilovski dodaje da su mnoge stvari, kao što su dvojezični natpisi, izgledale nemoguće pre deset godina, ali „sada na to gledamo normalno i dobro je da je tako“.
Prema sporazumu, Makedonija je takođe promenila preambulu svog ustava i usvojila zakone kojima se unapređuju međuetnički odnosi i dobrostanje manjinskih etničkih zajednica. Zakonima se uređuju upotreba jezika i zastava zajednica, legalizovan je Univerzitet Tetovo i amnestirani su albanski pobunjenici.
Važniji zakoni usvojeni su upotrebom „Badinterovog pravila“, kojim se Albancima daje pravo da ulože veto na pitanja vezana za kulturu, religiju, jezik i obrazovanje.
Pored toga, makedonska vlada je pristala da novu teritorijalnu reorganizaciju opština, kojom su Albanci u određenim oblastima grupisani u većinu.
„Prve četiri godine bili smo pod utiskom da duh takvog međunarodno garantovanog sporazuma svi pozdravljaju. Kako je vreme prolazilo, političke elite, bez obzira da li se radilo o makedonskim ili albanskim, ponašale su se nonšalantno u odnosu na principe dokumenta“, rekao je za SETimes urednik dnevnika na albanskom jeziku Koha Besim Ilijazi.
Ilijazi je ipak pozdravio neke uspehe -- procenat Albanaca zastupljenih u administraciji i visokom obrazovanju, zvanično korišćenje albanskog jezika i decentralizaciju.
Međutim, mnogi Makedonci kažu da su bili primorani na sporazum, uz ozbiljne posledice po sam njihov opstanak.
„Promenom preambule ustava Makedonci su svedeni na 'etničku manjinu' u sopstvenoj državi, nakon čega su se razgovori vezani za razlike oko našeg imena, koji se vode pod okriljem UN, pretvorili u pregovore za promenu imena“, kaže novinarka Mirka Velinovska.
Slabost sporazuma, koja je ugrađena u ustav, jeste kvota od 20 odsto za Albance u svim društvenim oblastima i institucijama, navodi Vančo Šehtanski iz političke stranke TMRO za SETimes.
Ta postavka je pokazala da ispunjavanje kvantitativnog uslova najčešće dolazi na račun kvaliteta, čime se remeti društveni napredak, rekao je on.
Šehtanski je objasnio da je kroz Okvirni sporazum makedonski narod delimično izgubio svoj suverenitet.
„Ako je Makedonija, kao kandidat za prijem u EU morala da sprovede takav sporazum, isto bi trebalo učiniti na bazi reciprociteta u susednim zemljama, punopravnim članicama EU i NATO-a, sa velikim makedonskim manjinama“, rekao je on.
Nastavak na Southeast European Times...
