Izvor: RTS, 15.Jun.2009, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ohrabrujući rezultati u transplantaciji
Obično se kaže da je medicina 21. veka, transplantacija matičnih ćelija. Tom biološkom terapijom do sada je tretirano više od 75 bolesti, a samo prošle godine oko 10 hiljada pacijenata. Srbija je među prvim zemljama u svetu koja u lečenju primenjuje tu metodu.
Do sada su na Vojnomedicinskoj akademiji lečena neka hematološka i kardiološka oboljenja, a odnedavno se matične ćelije koriste u vaskularnoj hirurgiji i lečenju dijabetesa, dok su u lečenju ciroze jetre već >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << postale standardna klinička praksa. Lečenje obolelih od multiple skleroze sada je u eksperimentalnoj fazi.
Od multiple skleroze kod nas boluje oko osam hiljada pacijenata. Ta bolest pogađa, uglavnom, mlade ljude. I pored savremene terapije kod trećine pacijenata bolest brzo napreduje i za njih ne postoji odgovarajuća terapija.
Tridesetšestogodišnji Beograđanin je pre sedam godna, osetio promene na nervnim ćelijama ekstremiteta, koje se svakodnevno povećavaju. Veoma je zainteresovan za lečenje matičnim ćelijama.
Pacijent kaže da je spreman da se upusti u bilo koju priču da bi rešio ovu dilemu na bilo koji način.
Stručnjaci sa VMA su već kod desetak pacijenata primenili tu metodu. Rezultati su ohrabrujući.
Načelnik neurologije VMA, profesor dr Ranko Raičević kaže da je, na žalost, manja kategorija ovih bolesnika oni koji su u težem neurološkom statusu.
"U ovom trenutku to bi praktično bila kategorija bolesnika koji imaju teži neurološki deficit jer je manja šansa da se napravi šteta samom terapijom, a postoji ipak mogućnost da ta terapija utiče na tok bolesti u smislu njenog zaustavljanja", objašnjava Raičević.
Pacijenti motraju da znaju, ističe profesro, da ova terapija nije ni malo bezazlena.
Transplatacijom matičnih ćelija obezbeđuje se zamena oštećenih, odnosno funkcionalnno manje vrednih ćelija kostne srži, zdravim ćelijama.
Među najzaslužnijim za usavršavanje te metode lečenja je profesor Bela Balint, koji terapiju matičnim ćelijama primenjuje već dve i po decenije.
"Najbolji rezultati se postižu kod onih bolesti gde zamenimo obolelu ili hemioterapijom oštećenu kostnu srž zdravim ćelijama. Masa hematoonkoloških i drugih malignih oboljenja, i jedan deo autoimunih bolesti može biti uspešno lečen primenom matičnih ćelija", kaže prof. dr Bela Balint, hematolog sa VMA.
Matične ćelije mogu se uzeti iz koštne srži odraslog čoveka, iz posteljice i iz pupčanika na samom porođaju.
Budući da će se Nacionalna banka matičnih ćelija formirati najranije 2010. godine, svi koji žele da sačuvaju taj dragoceni genetski materijal moraju ga poslati u neku od evropskih banaka organa.
