Izvor: RTS, 23.Mar.2013, 21:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ograničeni rokovi plaćanja uvode red
Primenom novog Zakona koji reguliše rokove plaćanja, od 1. aprila privrednici će imati maksimalno dva meseca za isplatu dugovanja, dok će država svoje obaveze privredi morati da plati najkasnije za 45 dana. Vlada obećava poštovanje rokova. Zakon spektakularan u nameri, nesprovodiv u praksi, smatraju privrednici i ekonomisti.
Od 1. aprila počinje primena Zakona o ograničenju rokova plaćanja, kojim se rokovi za privredu ograničavaju na maksimalno dva meseca, dok će država >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << svoje obaveze privredi morati da plati najkasnije za 45 dana. Vlada kaže da će to pomoći privredi jer će imati više novca i obećava da će država poštovati rokove propisane zakonom. Privrednici i ekonomisti su skeptični, jer smatraju da je zakon spektakularan u nameri, a nesprovodiv u praksi.
Država ne zna koliko ko kome duguje. Privrednici kažu da se na naplatu u proseku čeka 130 dana. Oko milijardu evra duguje im država, a oni jedni drugima još milijardu i 600 miliona. Ipak, ne veruju previše da će zakonsko ograničenje rokova plaćanja od 1. aprila nekome pomoći.
"Sve je manje tih firmi koje mogu da plate na vreme, a posebno je smešna odluka da se skrati rok na 60 dana. Pa, šta ćemo da radimo? Na primer, ja imam kupce koji plaćaju na 90 dana, ali uvek na vreme. Šta da radimo, da otpišemo kupce, da ih kaznimo, da ih dovedemo u težu situaciju? Ja tu odluku zaista ne razumem", kaže Zoran Žunić iz užičke firme "ABC proizvod".
Ko ne bude mogao da plaća na vreme moraće da zatvori firmu, upozoravaju u nadležnom ministarstvu. Kako kažu, država je vratila deo dugova, i to farmaceutima i putarima. Koliko još duguje, ne znaju.
"Svi prethodni dugovi biće regulisani ili od lokalne samouprave kod kojih je taj dug nastao ili od komunalnih preduzeća koja su taj dug napravila. Oni će u okviru svojih resursa, u okviru izdvajanja koje dobijaju iz budžeta, kao transfer lokalnim samoupravama, oni će taj dug morati da izmire", kaže Aleksandar Ljubić, državni sekretar u Ministarstvu finansija i privrede.
S druge strane, privrednici su nepovreljivi. Kako kažu, više bi voleli da im je država platila dosadašnje dugove i strepe da će ona nastaviti praksu zaboravljanja obaveza.
"Onaj ko ne bude izvršio ima prekršajni postupak, ima kaznu za odgovorno lice i ima kamatu za neplaćeni deo duga. Onaj ko je napravio prekršaj moraće da plati kamatu. Ono u šta sam potpuno siguran je da početkom primene ovog zakona to neće biti država, jer državi nije u interesu da plaća kamatu",kaže Ljubić.
U Asocijacije malih i srednjih preduzeća smatraju da je Zakon spektakularan u nameri i nesprovodiv u praksi.
"Zašto bismo mi svojim novcem iz budžeta plaćali kamatu zato što neki nesavesni činovnik u javnom preduzeću i državnoj ustanovi nije blagovremno platio? I zašto bi neko od odgovornih lica plaćao ako mu je kazna 10 hiljada dinara? Znači da može da duguje milion evra, a odgovorno lice plati kaznu 10 hiljada dinara, jer je ona od pet do 150 hiljada dinara. To je farsa", kaže Milan Knežević iz Asocijacije.
Ekonomisti smatraju da bi bilo dobro da se uvede disciplina u plaćanju, ali sumnjaju u rezultate donetog zakona.
"Bojim se da će to biti jedan od onih zakona koji neće biti primenjeni na pravi način. Inače, to je područje na kojem je potrebna jaka državna intervencija i akcija koja je odavno trebalo da bude preduzeta, jer mi u ispunjavanju tih finansijskih obaveza imamo veliki haos, a protagonista tog haosa je izgleda država, to jest onaj ko treba da se stara o finansijskom redu", tvrdi ekonomista Ljubomir Madžar.
Ekonomista Milojko Arsić smatra da u Srbiji postoji veliki roj državnih preduzeća koja su dugoročno nesolventna i koja bi trebalo otkloniti sa tržišta.
"Sve dok postoje, a neka su u restrukturiranju zaštićena zakonom, teško da može da se uspostavi finansijska disciplina", kaže Arsić.
Za Zakon o ograničenju rokova plaćanja mnogi kažu da je svojevrsna "šok terapija". Kakvi će efekti biti i ko će uspeti da je izdrži, videće se već za nekoliko meseci.
.jpg)
