Izvor: Politika, 10.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ogledalce, ogledalce...
Istorijat ogledala doseže čak do početka civilizacije, odnosno od onog trenutka kada je čovek otkrio svoj odraz na površini vode.
Prva ogledala nisu pravljena od stakla, već su ljudi, da bi došli do površine u kojoj mogu da se ogledaju, glačali komade kamena ili metala. Vremenom, otkrili su otkrio mogućnost da ogledala prave od stakla u kombinaciji sa metalom.
Još u doba starih Rimljana nepoznati pronalazač je otkrio način za pravljenje ogledala, koji gotovo da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << se nije menjao do današnjih dana. Naime, ogledala su u drevnom Rimu pravljena od velikih komada stakala iza kojih je stavljana tankazlatna ili srebrna folija od koje se odbijala svetlost i stvarao odraz nekog lika.
Ipak, u međuvremenu, mnogi su želeli da ga usavrše, pa su pronalazili nove načine za stvaranje što vernijeg odraza u njemu. U početku veoma skupa, ogledala su kasnije počela da se proizvode i industrijski, tako da su postala pristupačnija i običnom čoveku.
Iako je jedna od prvih priča o ogledalu i ogledanju vezana za muškarca, budući da je iskazana kroz antički mit o Narcisu, koji je, pošto je ugledao svoj lik u vodi, umro opčinjen sopstvenom lepotom, ženska torbaje postala nezamisliva bez ogledala.
Ogledanje je i jedan od najstarijih fenomena koji se dovodio u vezu sa magijskim moćima, koji se zasnivao na pojavi dvojnika. Odrazne površine stvorile su ideju drugog Ja, predstavljajući materijalizovanu sliku duše. Od prvog trenutka, sa ovim pronalaskom povezana je magija i tajnovitost. Ljudi su dugo verovali da ogledalo krije neku tamnu stranu i sa strahom su mu prilazili, a u davna vremena vračevi i ljudi koji su se bavili magijom koristili su ogledala u raznim obredima. Čak i danas, uprkos činjenici da se ogledala u različitim veličinama i varijantama nalaze u svakom domaćinstvu, i u ženskoj torbici, postoji verovanje da razbijanje ogledala donosi sedam godina nesreće. I u ljubavnoj magiji je ogledalo neizostavno saznajno sredstvo. Pod određenim okolnostima se, kako se verovalo, mogao ocrtati lik budućeg izabranika/ce, a popularni ritual sa ogledalom se izvodio obavezno pri svetlosti mladog meseca.
Iako je ovaj tipično ženski predmet, koji je danas u najdirektnijoj vezi sa razvojem kozmetičke industrije, ali jei tema za psihologe. Naime, žene je mogućno podeliti na one koje nose ogledalce u torbi i na one koje nemaju tu naviku. Izgleda da se one sklone erotskom popravljanju ruža na javnom mestu pomoću ogledalca više dopadaju muškarcima.
N. T.
[objavljeno: 11.03.2008.]
