Izvor: B92, 27.Apr.2009, 04:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Ofšor kapital" bez kontrole
Beograd -- Glavni motiv iznošenja kapitala iz Srbije danas nije, u izbegavanju plaćanja poreza, već da bi se izbegla kontrola nad njegovim plasmanom, piše Politika.
Milijarde iz Srbije i dalje su na računima ofšor kompanija, koje su "biznismeni" sa nekada popularnog Kipra rasuli na mnoga egzotična ostrva označena na svetskim finansijskim mapama kao crne poreske rupe ili mesta poreskog raja, piše list.
Sa takvih destinacija srpski tajkuni, skriveni iza zvanično >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << navedenih vlasnika ofšor firmi (najčešće anonimnih ličnosti), upravljaju sve većim bogatstvom i moćnijim poslovnim imperijama.
I američki"Forbs” i Haški tribunal još pre nekoliko godina potvrdili su da Kipar krije istinu o nestalim milijardama dolara Srbije, ali ni do danas tom novcu se nije ušlo u trag.
Tranzicioni gubitnici i danas teško mogu da poveruju da nadležne institucije nisu znale i nisu mogle da spreče razne mahinacije s tim kapitalom.
"Oni koji su kapital u Srbiji stekli nelegalno, relativno lako su ga izneli iz zemlje, na način koji i danas nesmetano funkcioniše. Nije teško uočiti da su većinski vlasnici jednog broja kompanija koje doživljavamo kao domaće, zapravo strane kompanije registrovane u ofšor zonama”, kaže advokat Miodrag Vuković, bivši rukovodilac u Upravi MUP-a za borbu protiv organizovanog kriminala i u Poreskoj policiji.
"Vlasnici tih ofšor firmi su domaći biznismeni, ali to je podatak do kog srpski organi ne mogu zvanično da dođu. Celokupna dobit tih domaćih kompanija jednostavno se preliva na inokompanije, kao njihove osnivače, tako da je njihova oporeziva dobit ovde simbolična, iako je stopa poreza na dobit kompanija u Srbiji jedna od najnižih u regionu”, navodi on.
Primarni motiv iznošenja kapitala iz Srbije danas, kako objašnjava Vuković, nije kao u doba Miloševića – u izbegavanju plaćanja sada relativno niske poreske stope, već da se domaći organi spreče da kontrolišu njegov plasman.
Zato se "domaći" kapital koji stiže iz inostranstva može bez rizika usmeriti u razne nelegalne transakcije, poput različitih oblika korupcije, nezakonitog finansiranja političkih partija i sve ono što bi i te kako trebalo da zanima domaće kontrolne organe.
"Prebacivanje kapitala iz Srbije u ofšor zone danas je intenzivniji nego što je bio do demokratskih promena. U postupku privatizacije država nije pokazala da je na bilo koji način zanima poreklo kapitala kojim su privatizovana brojna preduzeća iako nam je svima bilo jasno da iza anonimnih investicionih fondova, koji su po Srbiji kupovali sve i svašta, stoje oni kojima je to bila prilika da nezakonito stečeni kapital legalizuju”, kaže Vuković.
Tu, prema njegovim rečima, leži odgovor zašto Srbija neće ništa imati od snažnije kontrole ofšor zona za koju se zalažu zapadne zemlje.
Problem nelegalno iznetog kapitala iz Srbije ne rešava se prilikom njegovog izlaska, već prilikom njegovog povratka u zemlju.
A, taj problem je moguće rešiti samo u Srbiji.
"Nije dilema ko stoji iza pojedinih kompanija na Kipru, mada ima i onih za koje se ne zna čiji su. Kada postanemo članica EU, možemo da tražimo te pare nazad. Zaista ne vidim kako bismo se sada okoristili”, kaže Branko Urošević, profesor Ekonomskog fakulteta.
"Država se ne usuđuje da pokrene pitanje restitucije imovine i reviziju privatizacije. Bio bi koristan i zakon o oduzimanju nezakonito stečene imovine koja bi se konfiskovala i prodala”,, rekao je Urošević.
On smatra da neće baš biti lako ni naterati ofšor države da daju sve podatke, jer se akcija pre svega odnosi na zemlje Evropske unije.
Na pitanje Politike hoće li Srbija imati koristi od veće kontrole ofšor destinacija, Ministarstvo unutrašnjih poslova kratko je odgovorilo:
"Da bi se imao uvid u tajni račun fizičkog lica, prethodno se mora uputiti zahtev za međunarodnu pravnu pomoć preko suda ili tužilaštva. Ovo naročito važi za krivična dela sa elementima organizovanog kriminala. Takođe, i u drugoj državi nadležno pravosuđe daje nalog za istragu, a za sve to treba da postoje konkretni zahtevi u formi međunarodne pravne pomoći, pre svega preko suda”.
