Izvor: Blic, 03.Jan.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ofanzivni start Slovenaca
Narednih šest meseci svi putevi Evropske unije vodiće preko Ljubljane pošto je Slovenija, kao prva bivša jugoslovenska republika i prva bivša komunistička zemlja, 1. januara zvanično preuzela predsedavanje blokom 27 zemalja.
Ne tako davno, 1999, ondašnji guverner Teksasa Džordž Buš pobrkao je Sloveniju i Slovačku. Od onda je Buš postao predsednik SAD, a Slovenija članica EU i NATO, deo šengenske i evro zone.
Novu ulogu predsedavajućeg, u okviru sistema šestomesečnog >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << rotiranja članica Unije na ovom položaju, Slovenija je shvatila kao šansu i odgovornost.
Preuzimajući zvanično dužnost od prethodnog predsedavajućeg EU, Portugala, na ceremoniji u Sao Žoao de Madeiri, slovenački šef diplomatije Dimitrij Rupel je rekao da je Slovenija spremna za „ofanzivu prijateljstva, partnerstva, dobrosusedskih odnosa, poštovanja, razumevanja i solidarnosti".
„Predsedavanje se pomera od Atlantika ka Mediteranu i od Zapada ka Istoku", kazao je Rupel.
U poslanici povodom početka predsedavanja Unijom premijer Slovenije Janez Janša je rekao da će za Sloveniju ovo biti bez sumnje evropska godina.
„Neka je i Evropa zapamti kao godinu Slovenije", dodao je Janša.
Svaka država predsedavajući dosad je imala svoje prioritete tokom mandata. Slovenija je kao prioritete tokom svog predsedavanja EU izdvojila zapadni Balkan, pre svega rešavanje statusa Kosova i Metohije, kao i bitna pitanja same Unije - ratifikaciju Lisabonske povelje, energetiku i klimatske promene.
Predsedavanje Unijom je uvek šansa za promociju zemlje, u EU i van nje, pa se za to ne žali novac. Sloveniju će predsedavanje koštati oko 60 miliona evra, a u tome će joj pomoći i brojna slovenačka preduzeća koja će dati svoje proizvode u zamenu za mogućnost korišćenja slovenačkog znaka predsedavajućeg EU.
U Sloveniji će biti održano 160 različitih sastanaka EU, od kojih 11 na ministarskom nivou. Većina njih će biti održana u kongresnom centru na Brdu kod Kranja, izgrađenom posebno za tu namenu. U junu će u Sloveniji biti održan samit EU i SAD, kada će tu zemlju posetiti američki predsednik.
Sve ove krupne manifestacije u okviru predsedavanja podići će profil Slovenije na globalnom političkom tržištu, komentarišu diplomate EU, koje često ukazuju na zatvorenost Slovenaca.
Sami Slovenci sebe vide kao radne, prosperitetne i tržišno orijentisane.
I pored ogromnog ekonomskog i političkog uspeha Slovenije - to je najbogatija istočnoevropska država sa bruto nacionalnim proizvodom po stanovniku bliskim nivou EU - kritičari ukazuju na to da njen model imidža nije tako savršen i nabrajaju nesposobnost administracije u borbi protiv inflacije, sukobe predsednika i premijera, pokušaje da se kontrolišu mediji i spora privatizacija.
Sloboda medija i ljudska prava takođe su bili na tapetu prošle godine. Oko 600 novinara je ne tako davno potpisalo peticiju optužujući konzervativnog premijera Janeza Janšu, novinara i antikomunistu iz vremena Jugoslavije, da guši slobodu medija i uvodi cenzuru.
Aktivisti za ljudska prava su 2006. otišli u Brisel da traže prava za oko 18.000 Slovenaca koji posle nezavisnosti ne mogu da dobiju slovenačke dokumente. Oko 4.000 ljudi još nema pasoše. Slovenija ima probleme i sa susedima. Ni posle 16 godina nije postigla sporazum sa Hrvatskom o granici i o zajednički korišćenoj nuklearnoj elektrani.
Srbija i Kosovo
Slovenački premijer Janez Janša je u svom prvom govoru po preuzimanju dužnosti predsedavajućeg EU ponovio da će rešavanje pitanja Kosova i dalje širenje Unije na zapadni Balkan biti prioriteti. „Zajedno ćemo oblikovati trajno rešenje za Kosovo i napraviti nove korake u postupnom širenju EU na države zapadnog Balkana", kazao je Janša. Govoreći o Kosovu i zapadnom Balkanu kao najvećim izazovima, šef diplomatije Dimitrij Rupel je izrazio očekivanje da pitanje Kosova bude rešeno do kraja šestomesečnog predsedavanja Slovenije. On je, takođe, istakao da će Slovenija dati podršku Srbiji da se što pre priključi EU. Ipak, Rupel je dodao da su obaveze Srbije prema Haškom sudu jasne i da se Slovenija neće odreći tih standarda.
.jpg)
