Izvor: Politika, 11.Mar.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Of-šor na Sejšelima gazda u Beogradu
Ne morate da se pomerite iz svog stana u Beogradu da biste postali ekskluzivni vlasnik of-šor kompanije na Kipru, potencijalni veliki igrač koji se igra kapitalom i finansijama. Potrebno je da vladate internetom i uzajmite nekoliko hiljade dolara, kako biste ušli u bubanj u kojem se izvlače novi megacarevi srpskog biznisa. Vladanje računarom može vas odvesti u nezamislive svetove spekulativnih poslova, tajnih računa, javnih bankarskih garancija, transfera novca iz sefova zemalja za koje se >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << doskora verovalo da im je najveći privredni domet uzgajanje manga. Ali, svet se nezamislivo brzo menja, a naročito kreativnost krupnih igrača koji pronalaze nove destinacije do kojih neće dospeti poreske vlasti voljene im otadžbine.
– Izađite na internet i na google.com ukucajte "incorporate in Cyprus". Pojaviće se brojne kompanije koje će za vas napraviti firmu za svega 2000-3000 dolara. Čak ne morate ni da idete na Kipar. Potrebno je da pošaljete overenu kopiju svog pasoša i – posao je urađen. Donedavno se i otvaranje računa moglo vršiti bez odlaska u banku – kaže poslovni konsultant, međunarodni ekspert za izbegavanje poreza, čija se firma može naći na internet-prezentaciji.
Uspostavili smo telefonski kontakt. Čovek je u Rusiji, odakle upravlja poslovima u Panami, Hongkongu, američkim državama Delaver i Vašington. I, naravno, Sejšelima. Citira svoju mantru, koju je postavio na naslovnu stranu sajta:
– Žalosna je činjenica što svaki sat brižljivo utrošen na smanjenje poreza daje veću dobit od istog vremena utrošenog u proizvodnji.
Sledi potom objašnjenje: dva su načina da se smanji porez – izbegavanje i utaja. Prvi je dopušten, drugi strogo kažnjiv. Of-šor kompanija vam može pomoći da legalno izbegnete poreze, finansijske kontrole i druge prepreke u vašem poslovanju – kaže konsultant.
On ističe još jednu prednost of-šor fenomena – slobodno raspolaganje novcem. Možete podizati novac, transferisati ga po volji na račune drugih pravnih i fizičkih lica... I naravno sve to skoro bez ikakve kontrole.
Konsultant se seća "zlatnog kiparskog doba", kada je srpski politički vrh bio taj koji je napravio dogovor sa Kiprom o osnivanju of-šor banke na Kipru, preko koje je išao skoro sav platni promet sa svetom.
Naš sagovornik, međutim, podseća da se približavanjem Kipra Evropskoj uniji, menjalo zakonodavstvo ove prijateljske zemlje. Banke su morale da znaju i ko su de fakto vlasnici i odakle novac potiče.
Naime, posle 11. septembra i činjenice da je većina novca za finansiranje terorizma došla preko of-šor firmi sa raznih ostrva, situacija se menja, upozorava anonimni ekspert.
– Polako se ukidaju of-šor banke za čije je osnivanje bilo potrebno svega nekoliko desetina hiljada dolara. Primer su of-šor banke u Crnoj Gori kojih je bilo oko 300. I sve su zatvorene – kaže naš izvor, ukazujući da su banke sada pod budnim okom američkih tajnih službi.
– Interesantna je činjenica da svaka banka u Švajcarskoj ima barem jednog službenika iz Cije koji nadgleda poslovanje.
Prema rečima našeg izvora, Kipar nije više najpoželjnija of-šor zona zbog ulaska u EU.
– Firme moraju da vode knjigovodstvo i da plaćaju porez na dobit od 10 odsto bez obzira na to odakle novac potiče. Većina vlasnika of-šor firmi zato napušta Kipar i firme osnova na klasičnim destinacijama poput Sejšela, Britanskih Devičanskih Ostrva, Bahama, Paname, pa čak i Sjedinjenih Američkih Država, koje postaju posebno interesantne. Naime, ukoliko vlasnici firmi u SAD nisu američki građani i ne posluju sa američkim firmama i građanima, i nemaju imovinu u Americi, a imaju račun negde van Amerike, nisu u obavezi da plaćaju porez niti da podnose finansijske izveštaje američkoj poreskoj službi. Cene osnivanja tih firmi ubedljivo su najniže i ne prelaze 1000 dolara. Dovoljno je poslati svoje podatke i kada se dobiju papiri, otići u neku od zemalja u neposrednoj blizini radi otvaranja računa.
Na internet-prezentaciji kompanije konsultanta za of-šor, doslovno piše:
– Prednosti kompanije osnovane u Vašingtonu jesu u tome što šira javnost ne zna da je u pitanju of-šor kompanija, i naravno, što firma iz glavnog grada Amerike ima svoju težinu u poslovnim odnosima.
Ako hoćete da postanete poslovan čovek u Delaveru, nivo osnivačkog kapitala kompanije može biti od nula američkih dolara, do iznosa koji vi želite. Vlasnici mogu biti i pravna i fizička lica a odgovaraju samo do nivoa osnivačkog kapitala. U registar kompanija države Delavar ne upisuju se imena osnivača i direktora. Udeli osnivača posebno se definišu ugovorom o osnivanju. Dokumenta o osnivanju iz SAD stižu za oko sedam do 10 dana, a postoji samo obaveza plaćanja godišnje takse za održavanje: državi Delavar 200 evra i registracionom agentu – 120 evrića.
Ako ste pregrmeli troškove osnivanja i održavanja kompanije, neka vas ne hvata panika zbog eventualnih dodatnih troškova: vi, zapravo, postojite samo u papirima. Najlepše od svega jeste da vi upravljate iz svog stančića negde u Beogradu ili bilo gde u svetu. Papiri, međutim, kažu da ipak imate poslovni prostor. Da, ali, virtuelni. Plaćate preusmeravanje pisama, i-mejlova, faksova i telefonskih poziva na vašu stvarnu kancelariju.
Za potencijalne vlasnike of-šor kompanije u Panami, povoljnu okolnost može predstavljati što sredstva na računu ne ulaze u deobni bilans prilikom eventualne brakorazvodne parnice. Otvaranje firme i godišnje održavanje of-šor firme u Panami košta – 2.000 evra.
U Srbiji, po slobodnoj proceni konsultanta, nema više od nekoliko stotina vlasnika of-šor firmi. On kaže da su to preduzetnici, uvoznici i izvoznici kako robe tako i usluga. Interesantno je napomenuti da naši programeri uglavnom koriste ove firme radi izvoza softvera. Nekoliko je razloga za to: jeftino godišnje održavanje od svega nekoliko stotina dolara, izostanak nepotrebne administracije oko izrade finansijskih izveštaja, zapošljavanja ljudi, inspekcija i papira.
– Jednostavno – primite novac na račun, podignete koliko vam treba, trošite po volji i nikome ne polažete račune. Pri tome ne plaćate porez na dobit građana u Srbiji, ako zaradite više 12.000 evra. Sledeća grupa su posrednici pri uvozu koji robu prodaju u raznim zemljama i pri tome zaradu zadržavaju na računu of-šor firme i sa njom slobodno raspolažu. Izvoznici takođe po minimalnim cenama prodaju robu svojim of-šor firmama, a zaradu zadržavaju na računu iste firme.
Konsultant takođe podseća da je motiv za osnivanje ovakvih kompanija skrivanje vlasnika – odnosno njegovo neupisivanje u registar kompanija u državi u kojoj se osniva.
On ukazuje da u Švajcarskoj, Lihtenštajnu i Luksemburgu postoji veliki broj firmi koje bi za nekoliko hiljada evra umesto vas vršili ulogu vlasnika. Ovaj model je veoma omiljen prilikom privatizacije u Srbiji.
Ipak, smatra konsultant, ključna karika u ovom lancu su – banke.
– Ne želi svaka banka da radi sa of-šor firmama. Istovremeno je bitno i da banka ne odaje ko su de fakto vlasnici of-šor firmi, jer o tome ima podatke. Možda se tu krije rešenje gde su naše pare otišle sa Kipra. Ako nekoga to još zanima!
[objavljeno: ]
