Izvor: Vesti-online.com, 14.Feb.2017, 19:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odužiću se dobrim ocenama
Od septembra prošle godine, svakog meseca bez izuzetka, naša plemenita koleginica M. E. iz Frankfurta šalje stipendiju od 50 evra 17-godišnjem Bojanu Mijatoviću iz Novog Grada, koji pohađa Srednju elektrotehničku školu, računarskog smera u Inđiji, gde boravi kod svoje rodbine.
Na ovog mladića i njegovu majku mislila je i u vreme praznika, znajući da je njihovu malu porodicu zadesila tragedija, jer su iznenada ostali bez glave porodice. Bojan je tada bio u svom rodnom >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << gradu, a odnedavno se vratio kod svog teče Steve Baste, koji je preuzeo brigu o njemu.
To je ujedno bila i prilika da njih dvojica dođu u beogradsko Dopisništvo "Vesti", kako bi preuzeli ukupno 150 evra pristiglih iz Frankfurta.
Od toga su dve mesečne stipednije za Bojana, a 50 evra poklon Bojanovoj majci. Stigavši u naše Dopisništvo, nismo mogli a da ne primetimo da se ovaj skromni mladić našao u čudu i da mu je bilo teško da pretoči u reči ono što oseća.
- Veoma sam zahvalan dobrotvorki iz Nemačke. Ova stipendija mi mnogo znači, koliko u materijalnom smislu, još više u ljudskom smislu. Ne poznaje me, a često me pozove samo da čuje kako sam ili da li ima išta novo. To me često zbunjuje, pa kao i sad, prosto ne znam ni sam šta da kažem. Ne mogu joj se odužiti, ali daću sve od sebe da imam što bolje ocene - rekao je stidljivo Bojan.
Na naše pitanje kakvi su mu planovi za budućnost, rekao je da još nije ništa odlučio. Treća je godina i vrlo dobar je đak, ali ne zna da li će upisivati fakultet, niti koji bi to mogao da bude. Jedno je sigurno, a to je da će prištedeti donacije svoje dobrotvorke, kako bi mogao da polaže vožnju i vozački ispit.
- Iskren da budem, Bojan razmišlja da se eventualno vrati u Banjaluku, sa čime se ne slažem. Jedva se izvukao iz bede i strašne situacije u kojoj se našla njegova porodica. Moja ćerka koja živi u Inđiji, i kod koje Bojan boravi, zajedno sa mnom čini sve što može za njega, ali na njemu je šta će i kako će dalje - rekao je Bojanov teča Stevo.
- Ni nas život nije mazio. Osim što sam ratovao i moja porodica je bila prisiljena da izbegne iz Bosne, ali smo se nekako snašli i pomogli familiji kad god je to nekome bilo potrebno. Tako danas pomažemo i Bojanu od kako mu je umro otac, ali i stariji brat. On svim snagama mora da se bori za svoje bolje sutra, a mi smo tu da mu budemo vetar u leđa, baš kao i ta dobra žena iz Nemačke, kojoj se od srca zahvaljujemo i želimo sve najbolje - rekao je ratni invalid Stevo Basta.
Nastavak na Vesti-online.com...
