Izvor: Blic, 26.Apr.2010, 01:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Oduševljenje u otadžbini
Velika pobeda nad Brazilom izazvala je erupciju radosti u čitavoj kraljevini, čak je i zagrebačka štampa isticala igru i veliki rezultat.
Jugosloveni su u Montevideu postali sportski heroji, štampa je bila puna slika i bombastičnih izjava koje naši igrači nikada nisu dali, ali nisu se ni ljutili... Osoblje hotela spremilo je rođendansku tortu za najmlađeg člana ekipe Aleksandra Tirnanića, koji je dan posle pobede nad Brazilom napunio 20 godina... Slavilo se u Montevideu, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ali je u Jugoslaviji zavladala fudbalska euforija. Masa sveta čekala je ispred redakcije „Politike" da čuje rezultat, a sutradan bi novine bile razgrabljene.
„Vreme" je na osmoj strani donelo ogroman naslov preko cele sportske stranice: „Jugoslovenska reprezentacija pobeđuje u Montevideu najopasnijeg protivnika Braziliju sa 2:1 (2:0)". U podnaslovu je pisalo: „Odlična igra naše odbrane i napada. Golove daju Tirnanić i Ivica Bek".
„Politika" je donela izveštaj Bore Jovanovića:
„... Prvo poluvreme nesumnjivo je pripalo timu Jugoslavije... U našoj odbrani naročito su se istakli bekovi. I Ivković i Mihajlović izvanredni kako u razbijanju protivničkih navala, tako i u odbojnom udarcu. Golman Jakšić odličan. Half linija je bila nešto slabija, primećena je njena nehomogenost u akciji... Navala je u svojoj igri prikazala lepu efikasnost. Najbolji navalni igrač na terenu bio je Ivica Bek. Sebi svojstvenom prodornošću i snažnim poletom, uspevao je da celu navalu poveže i vodi napad. U 23. minutu prvog poluvremena jedna zajednička akcija desne strane Marjanović-Tirnanić završava se prvim golom za Jugoslaviju. Gol daje sjajnim šutom desno krilo Tirnanić. Odmah zatim naši ponovo navaljuju i sedam minuta docnije pada i drugi gol za nas. Ovaj drugi gol daje Ivica Bek... U drugom poluvremenu naš tim popušta, povlači se u odbranu, trudeći se da očuva rezultat 2:0... Igra je završena rezultatom 2:1 u našu korist. Utisak je bio sjajan. Publika koja je Braziliju smatrala za favorita pozdravila je oduševljeno pobedu Jugoslavije. Naša kolonija na rukama je iznela naše igrače."
O velikom uspehu pisala je i zagrebačka štampa, valjda pod utiskom postepene normalizacije odnosa, jer je ZLP odlučio da „prizna upravu u Beogradu".
„Novosti" pišu o „neočekivanom i velikom uspjehu":
„Zar je itko računao s tim? Bilo je možda optimista koji su se stidljivo nadali ili bolje, želili našu pobjedu, ali otvoreno se govorilo samo o našem porazu sa željom da bude što manji... Sva svjetska štampa donosi članke i laskave komentare o toj igri koja nije donijela slučajnu pobjedu, već je ona pripala u ovoj igri boljoj, borbenijoj i odlučnijoj momčadi..."
Drugi zagrebački list „Obzor" doneo je kratku vest o „pobjedi jugoslavenskog tima", treći zagrebački dnevnik „Jutarnji list" objavio je „radio-brzojav svog izvjestitelja" .
Svi sportski listovi u Francuskoj, a naročito „Loto", pisali su o odličnoj igri Jugoslovena. Upotrebljene su reči „čudo" i „senzacija". Sada je Jugoslavija favorit u grupi, očekuje se sigurna pobeda nad Bolivijom.
U Beču je „Sport tagblat" istakao veliki sportski značaj pobede našeg tima, „koji je dokazao da ne sme da se potcenjuje".
Neponovljivi Tirke
Aleksandar Tirnanić Tirke (15. 7. 1910, Krnjevo - 13. 12. 1992, Beograd), legendarni fudbaler i legendarni selektor, čovek koji je u srpskom i jugoslovenskom fudbalu trajao gotovo sedam decenija. Počeo je sa 13 godina u malom klubu SK Olimpija (1923), nastavio u Jugoslaviji (1924), prešao u BSK iste godine i tamo ostao do 1937, kada „iz inata" prelazi u Jugoslaviju da bi pred kraj karijere igrao za BASK (1938-1939) i SK Jedinstvo (1939-1941). Iako je bio najmlađi u timu (dan posle pobede nad Brazilom napunio je 19 godina), bio je jedan od najboljih na Svetskom prvenstvu u Montevideu. Učestvovao je u osvajanju četiri titule BSK-a. Za reprezentaciju je odigrao 50 utakmica i dao 12 golova. Debitovao je 6. 12. 1929. protiv Rumunije, a poslednji, 50. meč odigrao je 31. marta 1940, opet protiv Rumunije i opet u Bukureštu. Dres selekcije Beograda oblačio je 34 puta. Bio je brz, odličan dribler, sa dobrim centaršutem. Sa Mošom Marjanovićem činio je veliki tandem u BSK-u i reprezentaciji. Podržao je bojkot Olimpijade u Berlinu, posle rata bio je selektor i član selektorskih komisija od 1946. do 1961. i učestvovao u sastavljanju čak 125 državnih timova. Sa trenerom Tonijem Pogačnikom smatra se tvorcem olimpijskog tima iz 1952, koji je u Helsinkiju osvojio srebrnu medalju, a stariji ljubitelji fudbala sastav Beara, Stanković, Crnković, Čajkovski, Horvat, Boškov, Ognjanov, Mitić, Vukas, Bobek, Zebec izgovaraju sa najvećim poštovanjem kao najbolji tim koji je Jugoslavija imala. Bio je kozer, boem, uvek vedrog duha. Čuvena je njegova izjava da su „fudbal pre rata igrali siromašni a gledali bogati, dok sada igraju bogati, a gledaju siromašni". Penziju je dočekao u Fudbalskom savezu Jugoslavije, gde je bio izuzetno poštovan zbog uloge u istoriji našeg fudbala.
Nastaviće se...
