Izvor: RTS, 06.Sep.2014, 20:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odštete za duševnu bol ili nepravda
Majci i bratu Đorđa Zarića, kojeg je pre pet godina ubio policajac na dužnosti, Apelacioni sud dodelio je 2,4 miliona dinara odštete. Porodica Zarić tužila je državu i tražila 33 miliona dinara. Materijalna odšteta se lako utvrđuje. Nematerijalnu – za duševni bol, žrtva često doživi kao novu nepravdu, pošto je razlika u iznosima velika.
Zbog povrede prava na život i pravično suđenje, porodice ubijenih gardista u Topčideru odlukom Ustavnog suda dobile su po >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << 5.000 evra odštete. Deset godina od ubistva roditelji, međutim, nisu dobili odgovor kako su poginuli Dragan Jakovljević i Dražen Milovanović.
"Dobili smo materijalnu i nematerijalnu štetu 2006. godine, posle usvajanja ustavne žalbe na nepravedno suđenje u razumnom roku i povreda prava na život. Dobili smo odštetu, posle svih tih saznanja naša su prava veća, što ćemo ponovo pokušati da ostvarimo sudskim putem", kaže otac ubijenog gardiste Dragana Jakovljevića.
Tokom 2013. Ustavni sud je 528 puta dosudio naknadu nematerijalne štete, najviše zbog dugih sudskih postupaka.
Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, sud ima u vidu postojeću praksu Ustavnog suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, ali i samu suštinu naknade štete koja oštećenom treba da pruži odgovarajuće zadovoljenje.
U Pravobranilaštvu objašnjavaju da se naknada utvrđuje na osnovnu objektivnih i subjektivnih okolnosti. Za neosnovani pritvor je, recimo, 3-15.000 po danu, a zavisi od toga koliko je trajao, za koje krivično delo je određen, kakav život vodi okrivljeni.
Tako je, prema podacima Ministarstva pravde, od 2005. do kraja 2013. za neosnovani pritvor isplaćeno više od 250 miliona dinara.
Tarifnik je utvrđen i za bivše zatvorenike Golog otoka. Naknada za jedan dan proveden u toj kaznenoj ustanovi iznosi 700 dinara. Do sada je Komisiji podneto više od 150 zahteva, sporazum je postignut u više od 100 predmeta, a najveća dodeljena naknada je dva miliona dinara.
Prilikom odlučivanja o naknadi, sud od veštaka neuropsihijatra dobija izveštaj o tome koliko je trajao i koliko je jak bio fizički bol i strah. Ocenjuje se, međutim, i duševni bol.
"Kod duševnih bolova za smrt i oštećenje, invaliditet i slično, tu sudovi retko koriste veštaka da im dokaže, jer svi mi znamo šta znači smrt, pogotovo bliskog lica ili teška povreda bliskog lica, za to nam ne treba veštak da nam kaže koliki je intenzitet naše duševne boli, ali fizički bol i strah se uvek na taj način utvrđuju, a onda posle toga sud na osnovu toga određuje visinu", ističe Zoran Ivošević, bivši sudija Vrhovnog suda.
Određivanjem odštete za povredu prava ne utvrđuje se krivica države – već odgovornost. Krivac je direktni izvršilac, objašnjavaju stručnjaci.
"Za ocenu visine naknade, po Pravobranilaštvu jako je značajna i ekonomska moć države. Trenutna ekonomska moć države nije velika, te bi te naknade trebalo da budu u skladu sa tom činjenicom", podseća Snježana Radovanović, republički pravobranilac.
Iako su naknade nematerijalne štete često niske, to, prema podacima Republičkog pravobranilaštva, ipak nije odvratilo građane da je traže. U prethodnoj godini država je tužena više od 250.000 puta, a za prvih šest meseci ove godine tužbu je podnelo više od 17.500 građana.
