Izvor: Politika, 19.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odšteta
„Zanemarivanje zaštite slovenačke ambasade jeste ozbiljno kršenje međunarodnog prava”, saopštio je dramatičnim tonom Danilo Tirk, predsednik Slovenije, na vanrednoj konferenciji za novinare. Osudivši demoliranje diplomatske misije Slovenije u Beogradu, povodom vesti da su „slovenački simboli u ognju”, Tirk je zatražio od vlasti u Srbiji „izvinjenje i odštetu”.
Napad na slovenačku ambasadu u Beogradu je neprihvatljiv čin i zaslužuje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << osudu; slika huligana koji divljaju Beogradom dok Priština slavi obišla je svet i sigurno naštetila interesima Srbije. Pitanje odštete za polupane prozore i izvinjenje za nanetu sramotu, koje je Srbiji u ovako osetljivom trenutku bacio pred noge prvi političar Slovenije, jeste dobar putokaz. Dilema je šta Srbija da traži od Slovenije koja, kao predsedavajuća Evropske unije, kao i kontingent njenih vojnika, stacioniran na Kosovu, nije učinila baš ništa da spreči kršenje međunarodnog prava i jednostrano otimanje dela srpske teritorije. Izvinjenje? Odštetu? Ili oboje?
Dok su se slovenački intelektualci i političari u prošlosti zauzimali za autonomiju Kosova zbog „zaštite ljudskih prava”, to je bilo u granicama zanimljivog. Problem je nastao otkako je Slovenija na čelu EU preuzela inicijativu da pronađe „inovaciju” za otcepljenje, a onda i priznanje Kosova. I tu svoju rolu ima predsednik Danilo Tirk, koji je prošle sedmice u sedištu UN genseku Ban Ki Munu skresao da priznanje Kosova „nije stvar Ujedinjenih nacija, već suverenih država”, čime je „premošćena” Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Tirk je ovim Munu, koji je u međuvremenu izvrdao vašingtonski plan da lično pozove misiju EU na Kosovo, uvijeno kazao da mu organizacija postaje „deveta rupa na svirali”.
Jeste da o priznanju nove države odlučuju postojeće, ali začudo je predsednik Slovenije, koji je uz to i profesor međunarodnog prava, smetnuo s uma da priznanje države koje je u suprotnosti s najvišim pravnim aktom UN – nikada ne može biti legalno. Poziv na priznanje Kosova kojim se krši ne samo Helsinški akt, nego i Povelja UN, jednak je pozivu za rušenje međunarodnog poretka, što ugrožava interese svih država na svetu, među kojima većinu čine male.
Erozijom međunarodnog prava, otkrivanjem „rupa” u Rezoluciji 1244 i pronalaženjem ovakvih „kreativnih rešenja” otvoren je put da velike sile jednostrano kroje „nepovoljne” granice kako im se ćefne, što je prečica za nove sukobe. Ili, kako reče sinoć neki gospodin u „Latinici” na HTV-u – rat je produžetak politike, samo oružanim sredstvima. Predsednik Slovenije bi sve to morao da zna i zato što je davno napisao knjigu pod naslovom „Princip neintervencije” u kojoj je branio suverenitet i integritet postojećih država. Možda se svet izmenio otkako je Tirk branio doktorsku disertaciju, ali ipak nije toliko da bi iko kredibilan načinio takav salto u načelima za koje se zalaže, da sada zdušno podržava nelegitimne intervencije na Kosovu i cepanje Srbije.
Zato – lako ćemo sa odštetom za ambasadu. Veći problem je da Slovenija, još dok vodi Uniju, posle 17 godina obešteti izbrisane i zakinute srpske penzionere, i zajedno sa ostalim partnerima iz EU nadoknadi štetu za oduzimanje Kosova i uništavanje međunarodnog prava.
Svetlana Vasović-Mekina
[objavljeno: 19/02/2008]
