Izvor: Politika, 09.Jun.2011, 19:38   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Održana Godišnja skupština SANU

BEOGRAD – U Srpskoj akademiji nauka i umetnosti danas je održana Godišnja skupština na kojoj su rezimirani rezultati rada tokom protekle godine, usvojen finansijski plan za 2011. i imenovani članovi i rukovodioci UO Fonda za naučna istraživanja, Komisije za zadužbine, Finansijskog odbora i potvrđen izbor sekretara i zamenika sekretara četiri odeljenja.

Skupštini su prisustvovala 84 člana, a među gostima su bili patrijarh srpski Irinej, ministar kulture Predrag Marković, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << gradonačelnik Beograda Dragan Đilas, gradska sekretarka za kulturu Ivana Avžner, predsednik Komisije za saradnju sa UNESCO-om Trivo Inđić, rektor Beogradskog univerziteta Branko Kovačević, koji je i pozdravio Skupštinu.

Predsednik SANU akademik Nikola Hajdin je naglasio da je prioritet Akademije da radi više i bolje i dostigne onaj naučni nivo koji „Srbiju dostojno predstavlja u zajednici naroda”.

„Treba da se trudimo da pobeđujemo u nauci kao što to činimo na teniskim turnirima, jer samo pravo međunarodno priznanje diže istinski ugled naše nauke. Naša je dužnost u vezi sa tim da podižemo mlađe generacije koje će nas i u naučnom smislu dostojno predstavljati u svetu”, naglasio je on.

Hajdin je rekao da je isticanje i pohvaljivanje najboljih, od osnovne škole pa do akademije, veliki i ozbiljan zadatak i sa tim u vezi imaju nameru da osnuju Fond za nagrade iz oblasti egzaktnih nauka, kako bi afirmisali tu naučnu oblast.

On je kazao da predstoji da se ozbiljno pretrese problematika uključivanja scenskih umetnosti u rad Akademije i stvori neophodan konsenzus za eventualne promene.

Kao jedan od krupnih problema sa kojim se suočava SANU, Hajdin je naveo decentralizaciju nauke.

Potpredsednik SANU akademik Ljubisav Rakić primetio je da se postepeno stvara naučna i društvena klima, u kojoj država sve više traži akciju Akademije u pronalaženju rešenja važnih društvenih poduhvata.

Rakić smatra da je neophodno da subjekti, koji donose političke odluke, koriste naučna znanja, a da naučnici treba aktivno da sudeluju u kreiranju političkih preporuka, baziranih na naučnim dostignućima.

On je takođe naglasio da Akademija nije servis, već partner vlade i da su integritet, samostalnost i stabilnost osnovni uslov za ostvarivanje njene uloge u reagovanju na promene i reforme u društvu.

Rakić je skrenuo pažnju na činjenicu da je nauka u Srbiji, uprkos napretku poslednjih godina, i dalje na neodrživoj putanji, i da Srbija nema „kritičnu masu istraživača ni u jednom domenu”.

Osvrnuvši se na rad Akademije u protekloj godini, generalni sekretar SANU akademik Dimitrije Stefanović kao najvažnije rezultate naveo je uspešno okončan rad na 18. tomu Rečnika i izdavanje prvog dela prvog toma Srpske enciklopedije, zatim usvajanje Zakona o SANU i novog Statuta SANU. On je pomenuo i da je u 2010. Srbija dostigla najveći procenat porasta u sveukupnoj citiranosti u nekoliko naučnih oblasti.

Na Skupštini je usvojen predlog o osnivanju Instituta ekonomskih nauka SANU koji će biti dostavljen na saglasnost Vladi Srbije, prihvaćena ostavka akademika Vasilija Krestića na mesto člana Predsedništva SANU, a na njegovo mesto postavljen akademik Ljubomir Maksimović.

Tokom diskusije akademik Despić je skrenuo pažnju na problem krađe bista, spomen ploča, skrnavljenje istorijskih spomenika. Akademik Dragoslav Mihailović je kritikovao rad Akademije na Rečniku SANU, dok je akademik Krestić govorio o nedoslednostima i nekorektnostima u Pravilniku o radu službi Akademije, zbog kojih su „arhivi, galerije i biblioteka SANU svedeni na činovničke službe i time obezvređeni”.

Tanjug

objavljeno: 09.06.2011.

Nastavak na Politika...

Beta: Otvorena izložba Tvrdjave na Dunavu na Kalemegdanu