Izvor: Blic, 20.Mar.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odricanjem žigošu 'porodične izrode'
Odricanjem žigošu 'porodične izrode'
ČAČAK - Pozivam svoju venčanu ženu Zoricu Ćendić da se vrati kući do 1. juna 2005. U protivnom, njene dugove ne priznajem, suprug Milutin Ćendić - piše u oglasu koji je objavljen u lokalnom nedeljniku 'Čačanski glas'.
U istom listu u oktobru 2004. godine Radivoje Paunović je napisao: 'Odričem se ćerke Aleksandre, udate Popović, zbog nedoličnog ponašanje prema meni'. Milan Mitrović iz Parmenca kod Čačka >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << odrekao se prošle godine preko oglasa supruge Danke i sina Bobana 'zbog nesuglasice i isključio ih iz nasledstva do sudskog spora', a Miodrag Vuković iz Mršinaca isto je učinio u februaru 2005. godine kada se odrekao ćerke Milice, a Mira Gostiljac iz Lipnice svoje braće Dragoslava, Predraga i Radisava. 'Odričem se Dragoljuba Đurakovića iz Čačka', u potpisu Radenko Đuraković, stoji kratka poruka bez navođenja srodstva i razloga odricanja.
'Odreći ću te se preko novina' kod nas se ponekad može čuti u šali, ali se ovakvi oglasi i dalje često mogu pročitati u lokalnom nedeljniku 'Čačanski glas'. Budući da nema pravnu snagu, fenomen javnog odricanja, obično vezan za najuže članove porodice, nije novina, ali je po mišljenju stručnjaka pojava karakteristična za 'srpska posla'.
Odriču se očevi sinova ili ređe kćerki, a neretko i obrnuto - deca se odriču roditelja ili muž supruge, brat brata... Psiholozi kažu da su razlozi brojni, ali najčešće su u pitanju poremećeni porodični odnosi - imovinske razmirice, alkoholizam, kocka, neverstvo, a sve češće i narkomanija, nasilje ili zanemarivanje porodičnih obaveza. Onda kada se iscrpe sve mogućnosti dogovora i kompromisa uzme se papir u ruke i napiše svojevrsna oporuka, koju mogu svi da pročitaju.
Mileva Aleksandrić, glavni i odgovorni urednik nedeljnika 'Čačanski glas', kaže da ovakvi oglasi nisu učestaliji nego ranije.
- Mesečno imamo po jedan ovakav oglas. Iako objasnimo da oglas nema važnost na sudu, najčešće ne odustaju. Na taj način žele da obaveste familiju, komšije, prijatelje... Već sa vrata govore, ljuti su, revoltirani... Nestrpljivi su i žele da se oglas što pre objavi - priča Aleksandrićeva.
Dragoslava Zatežić, sudija u Opštinskom sudu u Čačku, kaže da javno odricanje nema pravnu snagu, i da čak ne postoji mogućnost automatskog isključenja iz nasledstva.
- Samo u slučaju da se neko teško ogrešio o obavezu izdržavanja ili je izvršio neko teško krivično delo može biti isključen iz nasledstva, ali i za ovakva 'ogrešenja' pre toga moraju postojati sudske odluke. Sud sam po sebi, ne može osporiti to pravo, već to mora pokrenuti zainteresovano lice - objašnjava Zatežićeva.
Gordana Cerović, klinički psiholog, kaže da svakom slučaju javnog odricanja preko novina prethodi posebna porodična istorija. Odricanjem se na neki način žigoše 'porodični izrod' i upućuje opomena ostalima u smislu - 'ako ne budeš dobar, odreći ću te se javno preko novina'.
- O ovome mogu govoriti samo kao o fenomenu. Takvi ljudi nikada ne dolaze kod psihologa po savet ili pomoć. Iako ne predstavlja rešenje problema i ne lišava porodicu odgovornosti za ponašanje svog člana, jer nema značajne pravne posledice, fenomen je u našoj tradiciji uspostavljen i ukorenjen u vremenima kada je najveća bruka i sramota bila javna osuda i kada je veoma važan bio stav javnosti. Danas je ova pojava dosta retka i vezana je uglavnom za porodice nižeg obrazovnog nivoa iz primitivnijeg kulturološkog miljea - kaže Cerovićeva. Vesna Trtović
