Izvor: Politika, 29.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odraz duše u ogledalu
DINAMIKA BELGIJSKOG SIMBOLIZMA
Od našeg specijalnog izveštača
Imućna sredovečna dama sedi u fotelji svog raskošnog salona, lica pokrivenog dlanom desne ruke. Levu šaku koja joj počiva u krilu stegla je u pesnicu. Njeno telo je u grču, u stanju bolne koncentracije. Platnom dominiraju tamni tonovi koji pritiskaju svojom turobnošću i samo jedan detalj – lakat desne ruke pijaniste i deo klavira – nagoveštava slikarevu inspiraciju za ovaj motiv. Ulje na platnu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << "Slušajući Šumanova dela" Fernanda Knopfa iz 1883. polazna je i završna tačka izložbe "Poljubac sfinge" na kojoj je pokazano 150 ostvarenja belgijskih simbolista. Knopfu je kao najpoznatijem predstavniku ove škole posvećen i najveći prostor u bečkoj Galeriji BA-CA Kunstforum na čijem se displeju ova izložba nalazi do trećeg februara naredne godine. Za ovog velikog majstora belgijskog simbolizma tvrdi se da je inspirisao Klimta po pokušaju da izrazi emocije koje muzika izaziva u ljudima ("Šubert za klavirom" iz 1899) kao i po portretisanju ženskih modela.
Pored Knopfovih dela, na izložbi su zastupljena slikarska platna i skulpture još trideset i šest belgijskih simbolista, među kojima i ona od Odilona Redona, Leona Frederika (začetnika modernog arhaizma), Felisijena Ropsa, Ksavijera Melerija, Žorža Minea i Žana Delvila.
"Poljubac sfinge" je nastao u saradnji poznate galerije BA-CA Kunstforum i Belgijskog kraljevskog muzeja lepih umetnosti iz Brisela.
Mrtvi grad zlatnih kuća
Kada se 1883. u Briselu osniva umetnička grupa "Les XX", veoma bliska Parizu ali korak dalje u tranziciji od impresionizma do neoimpresionizma, postavlja se kamen temeljac belgijskog simbolizma koji postaje jedan od najuticajnijih evropskih pokreta na smeni dva veka. Većina njenih članova se sasvim udaljava od bilo kakvih spoljašnih uticaja i taba sopstvenu simbolističku stazu u nameri da se osamostali od Pariza i pronađe sopstveni identitet. Naturalizam se neprestano stavlja u pitanje, njegove moralne vrednosti se preispituju i postaje sasvim izvesno da belgijski slikari najveću inspiraciju traže u književnosti. Njihov izražaj je spontan, nekonceptualan. Ferdinand Knopf, upitan za smisao svog slikarstva, priznaje da nema "veliki plan": "Pošto sam već katalogiziran kao simbolista, svako pokušava da u svemu što stvorim pronađe nekakav smisao. Kako dolazim do svojih slika, gde mi je polazna tačka, to ne znam često ni sam. Stvaram sopstveni svet i odlazim da se njime prošetam."
Uticaj grupe "Les XX" postaje veliki i između ostalog doprinosi debati o odnosu umetnosti i nacionalnog identiteta, a uvodi na scenu i književni simbolizam koji vuče korene iz staroflamanskog slikarstva. Kao veliki uticaj služi i Vagner čija će univerzalnost i bogata simbolika naročito inspirisati Žana Delvila, ali i Džejmsa Eznora i Amedea Linena. Jedna od upečatljivih karakteristika belgijskog simbolizma zbog koje izložba u Beču i nosi naziv "Poljubac sfinge" jeste potpuno svedena slika ženskog lika u vizuelnoj umetnosti. Žena se predstavlja kao mistično biće – sfinga, Saloma, vila – i prestaje da bude objekat muškog divljenja.
Iz Brisela se centar simbolizma spontano seli u srednjovekovni gradić Briž, jednu od najvećih belgijskih kulturno-istorijskih riznica koja je od pamtiveka intrigirala evropske pisce i pesnike. U Briž su se kroz istoriju zaljubljivali i u njemu, makar kratkotrajno, dom pronašli: Jan van Ajk, Hans Memling, prvi engleski izdavač Vilijam Kakston, Viktor Igo, Gistav Kurbe, Stefan Malarme, Pol Verlen, a posle bitke kod Vaterloa (1815) i čitava britanska kolonija slikara od Vilijama Holmana Hanta, Vilijama Morisa, Edvarda Bernsa-Džonsa do Vilijama Tarnera. Briž je tokom devetnaestog veka bio uzavrela košnica kulture koju su slavili veliki pesnici. Pol Verlen je sa velikom nostalgijom govorio o gradu u kome je provodio vreme u društvu književnog pokreta "Ekscelzior", okupljenog oko simbolističkog pisca i plemića Avgusta Vilijera d'Lil-Adama, a "dete" rođeno iz ljubavi francuskih pesnika prema "Ekscelzioru" je Malarmeov sonet "Sećanja na belgijske prijatelje" (1899). Ni Rilke nije odoleo čarima Briža, te je 1907. ovekovečio njegovu lepotu u pesmi "Ke di Roser".
Magija i okultizam
Velikom prekretnicom u načinu razmišljanja belgijskih simbolista se smatra roman "Mrtvi Briž" (1892) pisca Žorža Rodenbaha. U ovome književnom delu se priča gradi oko udovca Huga Vijana koji skrhan bolom traži spas u Brižu i tu postaje opsednut operskom pevačicom koja nosi neverovatnu fizičku sličnost sa njegovom preminulom suprugom.
Međutim, roman zapravo pripoveda o propasti Briža kao trgovačkog grada i pun je mračne mistike, sumornih pejsaža i nemirnih duhova. Iste godine u kojoj je objavljen roman, Žozefin Peladan u Brižu reosniva okultni red "rozenkrojcera" koji je po svojoj organizaciji sličan masonskoj loži, a po programu okrenut magiji i okultizmu. Od srednjovekovne gradske lepotice se tvori slika mistične dame osuđene na tragičan kraj. Jedno on najlepših platna na ulju stvorenih u tom fatalističkom duhu nastalo je potezima kičice Franca Šarleta; njegove "Zlatne kuće Briža" pokazuju par žena umotanih u šalove dok prkose oštroj zimi i snegu između prelepih starih kuća na glavnom gradskom trgu.
[objavljeno: ]
