Izvor: Politika, 26.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odnosi sa Rusijom i bauk panslavizma
Čini se da se u našem društvu zloupotrebljava i banalizuje hipotetički izbor – Rusija ili Evropa, pri čemu malo ko primećuje da je Rusija više Evropa nego što smo to mi sada?
Filip David: Ono što bih ja postavio kao ključno pitanje nije pitanje da li ćemo ući u EU i da li ćemo se pridružiti ovom ili onom sazivu, nego je to pitanje sistema vrednosti, odnosno koja su načela na kojima počiva taj sistem vrednosti. I kada o tome razgovaramo, onda se moramo na ozbiljan >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << način zabrinuti. Meni se čini da to nisu evropske vrednosti, da su to načela koja su sve prisutnija i koja većina usvaja, da su to neka religiozna, zatim rasna načela i nacionalizam kao ideologija. Kad kažem religiozna načela, tu mislim na prihvatanje panslavizma i pravoslavlja kao nekog centralnog mesta našeg kulturnog i duhovnog života i prihvatanje nacionalizma kao ideologije. Reč je o kulturnom modelu, ukupnom načinu mišljenja. Kada govorim ovo, želim da kažem da ja ne mislim da ovde nema i drugačijih mišljenja i da ta mišljenja nisu prisutna. Govorim o onome što je, čini mi se, većinsko mišljenje, i ono mišljenje koje u većem broju zastupaju naše političke i kulturne elite. Ako pogledamo koja su danas dominantna stanja našeg kulturnog, političkog, ekonomskog života, rekao bih da su to određene vrste frustracija koje proizilaze iz onog što nam se događalo poslednjih petnaestak godina, zatim populizam, teška ekonomska situacija, nacionalizam, i ako sve to nekako saberemo, i ako bih želeo da ocenim ovaj trenutak u kojem smo, rekao bih da je to pobeda ideja koje su plasirane u vreme događanja naroda devedesetih godina i da oni koji su pokrenuli te masovne mitinge devedesetih godina možda nisu ni slutili da će posle oktobarskih promena, posle svega što se dogodilo, te ideje ovde kod nas postati dominantne.
Ljubinka Trgovčević: Ne slažem se sa vama. Kada su panslavističke ideje bile na vrhuncu u doba kad je Srbija bila okružena Austrijom, nikada pa ni tada to nije bila pretežna politika vezivanja za Rusiju, nikada dominantna a ne verujem da će to sada postati. Srbija je podjednako primala različite kulturne uticaje i to je upravo ono po čemu je Srbija bila specifična za razliku od recimo Rumunije i Bugarske i drugih manje razvijenih evropskih država, posebno tih država sa periferije Evrope, jer smo bili u središtu gde su se preplitala četiri različita civilizacijska uticaja – od osmanske baštine do tih istočnoevropskih i zapadnoevropskih uticaja, što znači od ruskih do francuskih i nemačkih. U modernom smislu Srbija nije preuzimala uzore Rusije, ali je Rusija bila veliki brat koji je bio zaštitnik u određenim segmentima, međunarodnopravnim ugovorima Slovena,međutim, zanimljivo je da ruski uticaj ni u jednom trenutku nije bio dominantan. Panslavizam o kojem je govorio Filip David nije nikada bio dominantan u Srbiji. Svako ozbiljnije istraživanje će to da potvrdi. Reč je o platonskoj ljubavi, neko vam je zaštitnik, koji se pretpostavlja zbog iste vere i po svojoj snazi jer se računa da će zaštititi mlađeg brata u svim trenucima kad se javlja sumnja u zapadne uzore. Ili, kada se različiti politički konteksti poremete, poremete odnosi sa onim što su predstavljale velike evropske sile, tada se ustvari hvata za tu slamku ali kratkotrajno. Godina kad panslavizam cveta je 1850. i znamo da on tada nije bio dominantan u Srbiji. On se pojavljuje kao kulturna i politička ponuda – kada je politička ona je kratkotrajna i brzo se zaboravlja, a kao kulturna ponuda uvek paralelno postoji. Međutim, kultura i modernizacija nisu isto. Izgradnja države je apsolutno po zapadnim uzorima i ne vidim da je Srbija u svojoj konstanti ikada imala trajnu potrebu da se izoluje od Evrope.
Filip David: Početkom devedesetih nova srpska desnica bila je potpuno marginalizovana. Oni su imali veze sa ruskim nacionalistima, tu pre svega mislim na Aleksandra Dugina, Žirinovskog kao političara, a Dugina kao teoretičara teorije zavere. Njegova knjiga „Konspirologija" kod nas je prevedena, ali to su bile potpuno marginalne pojave. Međutim, vremenom se dogodio taj paradoks da su se u Rusijidesile velike promene, ruski predsednik Putin je u jednom trenutku prihvatio Dugina i njegove ideje. I to je ta opasnost koja se sada pojavljuje jer i ovde ta nova srpska desnica više nije marginalizovana. Postoji niz grupa koje su i profašističke i nacističke koje prihvataju dobar deo tih ideja koje dolaze iz današnje Rusije. Recimo, postoji organizacija „Naši" koja potpuno kopira sličnu organizaciju koja postoji u Rusiji i koja je deo današnje državne vlasti u Rusiji, a da ne govorimo o ostalim organizacijama koje postoje kod nas, da im ne spominjem imena i njihove veze sa sličnim organizacijama u Rusiji. Panslavizam, pravoslavlje i nacionalizam ih objedinjuje iu velikoj meri jača i postaje nešto što je dominantni kulturni model. I opet govorim o jednom dobrom broju naših institucija koje to prihvataju, o dobrom broju naših intelektualaca koji to prihvataju i, to se prosto oseća, jer je to na neki način i otpor Evropi i nekom evropskom načinu mišljenja koji teško možemo definisati na jednostavan način. Međutim, toga moramo biti svesni. Pazite, sa druge strane, oni koji odlaze na studije, oni koji odlaze iz ove zemlje, ne odlaze u Rusiju, i dalje odlaze na Zapad, u Rusiju i dalje odlaze samo oni koji žele da se sakriju od poternica. Tako smo mi, rekao bih, u jednoj konfuziji ideja, u haosu ideja i zato želim da istaknem tu opasnost koja postoji ukoliko se nekontrolisano ili nesmotreno prihvate neke opasne ideje koje dolaze iz Rusije. To su te ideje Evroazije, ideje geopolitike. Ne treba zaboraviti da je geopolitika bila i zvanična Hitlerova disciplina, čuveni Haushofer, kome je zbog toga suđeno u Nirnbergu a da to na neki način postaje skoro zvanična disciplina u Rusiji, i ovde se isto tako vrlo često prenosi.
Ljubinka Trgovčević: I dalje se ne slažem. Vi ni u duhovnom smislu ne možete Srbe svesti na njihovu pravoslavnu komponentu bez obzira na to koliko se sada na tome insistira. Istovremeno, ne vidim da Evropa može da pobegne od slovenskog nasleđa, dakle, mislim na slovensku civilizaciju i Rusiju. Ja, inače, mislim da je Rusija deo Evrope.
Sonja Liht: Ja sam takođe Rusiju uvek videla kao Evropu.
Radmila Nakarada: Ja vidim taj tok koji nas vodi ka političkom približavanju Rusiji. To nije nikakvo dramatično preokretanje, nego je iznuđeno potrebom da imamo saveznika u ovoj borbi koju ova zemlja vodi u pogledu sopstvenih granica.
[objavljeno: ]
