Izvor: Politika, 01.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odmor u raju
Preko vikenda na savskom ostrvu se odmara oko dve hiljade ljudi
Nedaleko od novobeogradskih blokova, u susedstvu Ade Ciganlije, nalazi se savsko ostrvo Ada Međica. U vrelim danima, preko vikenda spas od žege na ovom rajskom pribežištu pronađe oko dve hiljade ljudi. Smešteni su na splavovima ili u sojenicama, druže se, kupaju, sunčaju i odmaraju. U nedelju uveče, nevoljno se pozdrave sa čarobnim ostrvom, unapred se radujući sledećem petku kada će se vratiti na ovaj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zeleni dragulj.
Povratak kući čamcima traje neobično dugo, kao da reka ne želi da im dozvoli da odu. Već na Savskom keju izletnike dočekuju žega, vreo asfalt i tri dana ranije ostavljene brige i problemi.
Jedan od najstarijih žitelja ovog ostrva je Nikola Rončević (75), koji je na njemu proveo 35 godina. Kaže da mu je svojevremeno malo nedostajalo da se razvede, kada su žena i kćerka odlučile da baš tu sagrade sojenicu. Dugo se nije mirio sa sudbinom, budan je dočekivao zoru, ne shvatajući zašto ukućani žele da ga se reše.
– Žene vide daleko bolje budućnost nego muškarci i to se pokazalo u mom slučaju. Tada sam želeo u zemlju da propadnem, jer nisam mogao da prihvatim da i jedan dan provedem na ostrvu koje je bilo nepristupačno. Danas sam im zbog toga zahvalan, jer bogatstvo koje Sava, Ada Međica i druženje na njoj pružaju, ne može se ničim zameniti – ističe Nikola Rončević.
Kaže da su za protekle tri decenije na ostrvo dolazili mnogi koji su želeli da ga prilagode sebi i svojim potrebama, ali da je Ada Međica na kraju pobeđivala. Rončević tvrdi da su partijski funkcioneri sedamdesetih godina prošlog veka, da bi se dodvorili Titu kad je plovio Savom, obećali da će srušiti sve sojenice i kućice od drveta, jer "upropašćavaju prirodu". Međutim, Tito je samu pomisao da se nešto tako uradi kategorično odbacio i čak se prošetao Adom Međicom diveći se prirodi.
Poplave koje su pre dva meseca ugrozile dobar deo Evrope, ostavile su dubok trag i na ostrvu. Sve kućice na kopnu bile su potopljene, dok su splavovi izdržali nalet nabujale vode. Zato je sada na Adi Međici česta slika da vlasnik, ispred svoje kućice, ostavi nameštaj da se suši, čekajući da sunce iz njega iscedi svaku kap.
Duh i život ostrvu daju mladi. Ispred restorana u kome su se Novobeograđani ženili, a koji je sad zatvoren, nalazi se čista plaža, na kojoj se sunčaju mladi. Ivana Kostadinović voli Adu Međicu, jer na njoj nema gužvi kao na susednoj Adi Ciganliji. Tvrdi da nema boljeg provoda u prestonici za 40 dinara koliko košta povratna karta za prevoz čamcem.
– Ada Međica je prelepo ostrvo gde mogu dobro da se odmorim, zaboravim na ispite na Fakultetu političkih nauka i posao koji je stresan. Voda je čista, a plaža je peskovita. Šteta što restoran ne radi, jer su cene pića bile pristupačne za svačiji džep. Moje društvo iz Bloka 45 ovde redovno dolazi, a često prespavamo na nekom od splavova, kad je vlasnik odsutan – napominje Ivana.
Njeno dobro raspoloženje nije pokvarila ni obilna kiša koja je pola sata padala u ovom delu grada. Samo je kroz osmeh naglasila da "ovde i padavine imaju svoju draž".
Dejan Spalović
[objavljeno: 01.08.2006.]
