Izvor: Danas, 04.Sep.2014, 23:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odluka ministra Verbića konačna
Beograd - Pravilnik o programu završnog ispita koji predviđa drastične promene u načinu bodovanja pri upisu u srednje škole već je stupio na snagu, tako da Nacionalni prosvetni savet (NPS) neće ponovo razmatrati taj dokument. Ova tema biće na dnevnom redu NPS-a u utorak, ali samo kao informacija, što praktično znači da naknadnih promena neće biti, jer po zakonu poslednju reč ima ministar prosvete.
Dakle, naredna generacija malih maturanata na završnom ispitu moći >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << će da osvoji najviše 30 poena (po 10 na testovima iz srpskog, matematike i kombinovanom) dok uspeh iz osnovne škole donosi maksimum 70 bodova, umesto nekadašnjih 60.
Podsetimo, NPS je u junu utvrdio predlog po kome bi testovi iz srpskog i matematike nosili najviše po 10 bodova, a kombinovani 20. Iza takvog predloga, koji je formalno uradio Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja stao je lično ministar prosvete Srđan Verbić, a za njegovo usvajanje na NPS-u bio je presudan glas Zorane Lužanin, koja je sada pomoćnica ministra u Ministarstvu prosvete. Na sednici NPS bilo je razmimoilaženja oko bodovanja testova, ali nikada nije doveden u pitanje odnos broja poena iz osnovne škole i sa završnog ispita koji se računaju pri upisu u srednje škole.
Predstavnici Ministarstva promenu stavova sada obrazlažu rezultatima analize koju su radili preko leta, ne bi li đaci na početku školske godine znali šta ih na kraju čeka. A ta analiza pokazala je da postoji korelacija između školskog uspeha i rezultata na maloj maturi, iz čega su predstavnici prosvetne vlasti izvukli zaključak da, uz sve slabosti, nastavničkim ocenama treba verovati. Statistička veza utvrđena je u svim predmetima koji se polažu na maturi. Međutim, izveštaj o sprovođenju prošlogodišnje male mature, koju je uradio Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, pokazuje suprotno.
Naime, Zavodova analiza testova iz srpskog i matematike jasno ukazuje da u osmoletkama postoje ozbiljni problemi s ocenjivanjem i da u školske ocene ne treba imati poverenja. Apostrofiran je ne samo preveliki procenat vukovaca već i nerealan broj odličnih učenika na kraju osmog razreda. Analiza je pokazala da postoji korelacija između uspeha i rezultata koje učenici postižu na maloj maturi, što je uočilo i Ministarstvo, ali da ona nije dovoljna da bi se smanjio uticaj završnog ispita pri upisu u srednje škole. Ukazano je da kriterijumi ocenjivanja variraju od škole do škole, pa tako đaci sa različitim ocenama mogu da postignu isti rezultat na maturi. Zanimljivo je da je u pisanju ovog izveštaja učestvovao i Srđan Verbić, koji je tada bio zaposlen u Zavodu.
Vukovci, nervoza i lažne ocene
Radivoje Stojković, predstavnik Zajednice gimnazija Srbije u NPS, kaže da je promena odnosa broja bodova za upis u srednje škole izbalansirana i da će doprineti smanjenju nervoze đaka, jer je završni ispit prva stepenica u njihovom daljem školovanju. On smatra da je raspodela bodova po testovima sada mnogo bolja, napominjući da se u najvećem broju zemalja na sličnim ispitima polažu srpski i matematika. Branislav Pavlović, član NPS iz reda sindikata obrazovanja, ocenjuje da će promene samo povećati broj vukovaca i lažnih ocena. „Ministar najavljuje da će sprovesti obuku nastavnika za ocenjivanje, ali za to su potrebne godine“, navodi Pavlović.
.jpg)
