Izvor: RTS, 27.Feb.2010, 20:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odlučno protiv Fejtovog plana
Građani severnog Kosmeta odlučni u stavu da neće pristati na plan Pitera Fejta. Plan za integraciju severa nerealan, pošto kosovska vlada nije sposobna da reši ni probleme većinskog, a kamoli manjinskog stanovništva, smatra politički analitičar iz Prištine.
Politički predstavnici Srba sa severa Kosova i Metohije i građani poručuju da nikada neće pristati na integraciju u kosovske institucije i da će se protiv toga boriti svim sredstvima, ako treba kao i 1999. godine, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << kada su sprečili Albance da zauzmu taj deo Pokrajine.
To je direktan odgovor tvorcu plana za sever, šefu Međunarodne civilne kancelarije Piteru Fejtu, koji je u intervjuu za RTS rekao da je za sprovođenje strategije potrebna podrška ljudi sa severa Kosova. To je odgovor i na njegovu opasku da se do sada nije čuo njihov stav.
Posle povlačenja vojske i policije 1999. godine i proterivanja više od 250.000 Srba s Kosova i Metohije, u severnoj Kosovskoj Mitrovici ostalo je njih oko 1.000.
Most na Ibru bio je poslednja linija odbrane, gde su se svakodnevno sukobljavali sa Albancima koji su naoružani jurišali preko mosta.
Oliver Ivanović je sada državni sekretar u Minstarstvu za Kosmet, ali je braneći most i pregovarajući sa predstavnicima međunarodne zajednice, počeo političku karijeru.
Ivanović sugeriše da se ne pokušava sa nametanjem plana koji je neprihvatljiv za tamošnje stanovništvo.
"Mitrovica je vrlo specifičan mentalitet koji je razvijan od 1999. godine. To je mentalitet ljudi kojem ništa nije strano. Prema tome, sugestija i UN-u i Evropskoj uniji i KFOR-u je da se ne služe nasilnim sredstvima kada pokušavaju da implementiraju neku političku avanturističku ideju", rekao Ivanović.
Na bezednosne rizike u slučaju nametanja plana za sever, upozorava i dopisnica Bi-Bi-Sija Tanja Vujisić.
"Ukoliko budu hteli da sprovedu tu strategiju, doći će do velikih nemira, pogotovo ako bude uključen KFOR ili EULEKS policija u njeno sprovođenje. Po mom mišljenju, strategija je brzo procerula u javnost zato što je međunarodna zajednica i vlada u Prištini želela da opipa puls Srba. Pošto su Srbi žestoko reagovali, oni su se sad malo povukli i već prolongirali neke od datuma navedene u toj strategiji", istkla je Tanja Vujisić.
Granice "boljeg života" i pravo izbora
Srbi su opstali na severu i danas ih je više od 20.000. Imaju lokalnu samoupravu u četiri opštine, zdravstvene, prosvetne, institucije socijalne zaštite koje rade po zakonima Srbije.
To su kažu legitimne institucije za koje su se borili, a ne paralelne strukture koje treba ugasiti.
Politički analitičar iz Prištine Beljuj Bećaj smatra da je plan za integraciju severa nerealan jer kosovska vlada nije sposobna da reši ni probleme većinskog, a kamoli manjinskog stanovništva. On se zalaže za granice boljeg života i pravo izbora.
"Mislim da je politika pretpostavljanja boljeg života tamo gde su veće teritorije, politika koja pripada prošlosti. Mislim da treba da se okrenemo budućnosti i da prihvatamo granice gde se bolje živi. Ako se tamo bolje živi, onda neka bude kako vi mislite", rekao je Bećaj.
Pritisak na sever kao da je otreznio lokalne srpske predstavnike. Oni sada tvrde da su zaboravili stranačku pripadnost i da će se svim silama boriti za opstanak srpskih institucija.
Ali, kažu da ne zavisi sve od njih jer ključna pitanja policije, pravosuđa i carine mogu biti rešena samo ako međunarodna zajednica nije zaboravila na sporazum od šest tačaka generalnog sekretara UN-a, na dokument od koga zavisi srpska samouprava na severu Kosmeta.
