Izvor: B92, 09.Feb.2017, 15:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odložena odluka o izručenju, traže još informacija
Kolmar -- Apelacioni sud u francuskom gradu Kolmaru doneo je odluku da odloži donošenje odluke o izručenju bivšeg vođe OVK Ramuša Haradinaja Srbiji.
Kako je navedeno u obrazloženju, odluka će biti doneta na ročištu 2. marta.
"Francuski državni tužilac je zatražio dodatne informacije od Srbije o više pitanja, uključujći precizranje određenih dokumenata, kao i dodatne informacije o krivičnoj proceduri u Srbiji", rekla je za Tanjug portparolka suda Sandra >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << di Rosa.
Ona je ukazala da će odluka o daljem toku postupka biti saopštena 2. marta, te da istrazno veće suda ima tri opcije.
"Može da naloži prikupljanje dodatnih informacija i zatraži dalje razmatranje slučaja na sledećejoj sednici. Takođe može da odbije ili da prihvat zahtev za ekstradiciju", navela je di Rosa.
Prema njenim rečima, ukoliko Apelacioni sud u Kolmaru da negativno mišljenje o zahtevu Srbije, izručenje Haradinaja neće biti moguće.
Posle toga, Haradinaj će biti slobodan da napusti Francusku, a Srbija ne bi imala pravo da se žali na odluku.
Ukoliko pak Apelacioni sud utvrdi da su ispunjeni uslovi za izručenje Haradinaja, konačnu odluku o izručenju doneće francuska vlada, navela je portparolka suda u Kolmaru.
Haradinaj i njegovi advokati su na javnoj raspravi zatražili da istražno veće Apelacionog suda odbaci zahtev Srbije za ekstradiciju, navela je di Rosa.
Na pitanje sudije da li prihvata da bude izručen Srbiji, nekadašnji vođa terorističke organizacije OVK je odgovorio odrično, dodavši da je ceo proces političke prirode.
S Haradinajem u sudnicu je došao i njegov advokat Arijan Koci, koji je, kako prenosi Indeks onlajn, pred početak rasprave izrazio uverenje da će zahtev Srbije biti odbačen, te da će Haradinaj uskoro moći da se vrati na Kosovo.
Koci je dodao da očekuje da će ovo biti poslednja rasprava pred sudom.
U sudnici u kojoj se održava rasprava prisustvuje veliki broj pristalica Haradinaja, među kojima ima i onih koji nose majicu sa simbolima "velike Albanije", javlja Tanjug.
Haradinaj, na snimku koji prenosi Indeks onlajn, ima ozbiljan izraz lica, a direktan prenos prekinut je po ulasku u sudnicu.
Na ročištu se očekuje da se Haradinaj i njegova odbrana izjasne o zahtevu za izručenje, a odluka francuskog istražnog odeljenja koje postupa u ovom slučaju može da bude saopštena i naknadno, potvrdila je Tanjugu portparolka suda Sandra di Rosa.
Ona je precizirala da istražno odeljenje suda može da iznese svoje mišljenje, ali da će odluka o zahtevu za izručenje najverovatnije biti doneta "sa odlaganjem od nekoliko sedmica".
Apelacioni sud u Kolmaru odlučuje o ispunjenosti uslova za izručenje koje predviđa Evropska konvencija o ekstradiciji, koja ne oročava donošenje odluke, dok se postupak odlučivanja tog suda se vodi u skladu s procesnim zakonima Francuske.
Ukoliko Apelacioni sud u Kolmaru da negativno mišljenje o zahtevu Srbije, izručenje Haradinaja neće biti moguće, napomenula je Di Rosa. Posle toga, Haradinaj će biti slobodan da napusti Francusku, a Srbija ne bi imala pravo da se žali na odluku. Ukoliko pak Apelacioni sud utvrdi da su ispunjeni uslovi za izručenje Haradinaja, konačnu odluku o izručenju doneće francuska vlada, navela je portparolka suda u Kolmaru.
Haradinaj, koji je lider opozicione Alijanse za budućnost Kosova, uhapšen je 4. januara na granici Švajcarske i Francuske po srpskoj poternici, a Srbija je potom uputila Francuskoj zahtev za njegovo izručenje.
On je nedelju dana kasnije pušten da odluku suda o zahtevu Srbije za ekstradiciju čeka na slobodi, ali mu je oduzet pasoš i zabranjeno da napušta teritoriju Francuske.
Istraga protiv Haradinaja u Srbiji je pokrenuta 2004. godine, a nedavno je proširena novim optužbama i novim dokazima koji su prosleđeni sudu u Kolmaru.
Haradinaju je suđeno u Haškom tribunalu za ratne zločine na KiM, ali je 2012. pravosnažno oslobođen svih optužbi.
Srbija traži Haradinaja zbog sumnje da je izvršio krivična dela ratnih zločina protiv civilnog stanovništva na KIM u toku 1998. i 1999. godine, a reč je, kako je Beograd saopštio, o delima koja nisu bila predmet suđenja pred Haškim tribunalom.
.jpg)
